…kada sam verovala da će ljubav drugih izlečiti bol u meni.
…kada sam mislila da će posao, uspeh ili novac ispuniti prazninu koju sam nosila.
…kada sam se nadala da će partner, prijatelj, saradnik ili bilo ko drugi da ponese moj teret umesto mene.
…svaki put kada sam pristala na manje nego što zaslužujem.
…kad god sam sebe ubedila da će spoljni svet doneti unutrašnji mir.
Dugo nisam ni primećivala da sam zapravo bila žrtva sopstvene anksioznosti. Mislila sam da su moje reakcije normalne, da je sasvim prirodno da se „brinem“ ili da mi se misli u jednom trenutku otrgnu kontroli. Međutim, tek kada sam počela da uviđam obrasce, shvatila sam koliko je moja svakodnevica bila isprepletana tim unutrašnjim borbama – i koliko sam zapravo dopuštala da me one parališu.
Anksioznost je preduslov za buđenje svesti. Mnogi ljudi doživljavaju anksioznost kao neprijatelja, kao bolest ili slabost koju treba ukloniti. Ali šta ako je anksioznost zapravo poziv na unutrašnju transformaciju? Šta ako je upravo ona preduslov za buđenje svesti?
Znam da je ideja posta na vodi za mnoge od nas zastrašujuća. Prva misao koja se pojavi je: „Hoću li izdržati? Hoće li me boleti glava? Hoću li se osećati slabo?“
Ali hajde da na trenutak spustimo sve te strahove i samo se zapitamo:” A šta ako post nije način da sebe kaznimo, već način da se ponovo povežemo sa sopstvenim telom? Šta ako je post prostor u kojem prvi put zaista čujemo svoj stomak i svoje srce bez zaslađivača, glutena, kafe i navike da hranom potisnemo ono što osećamo?”
Već godinama slušamo o visokoj vibraciji – kao o nekom uzvišenom stanju lakoće, sreće, duhovne povezanosti i životnog protoka.
Ali… šta to zaista znači u svakodnevnom životu?
Kako ostati u višoj vibraciji kad kasniš na sastanak, kad ti neko uputi kritiku, kad ti planovi padaju u vodu, ili kad te bez jasnog razloga preplavi osećaj tuge, besa, anksioznosti?
Koliko puta si osetila da te život vuče da reaguješ odmah, da „uzmeš stvar u svoje ruke“, da grabiš, dokazuješ, guraš?
Koliko puta si, kao i mnoge od nas, ušla u akciju iz osećaja straha, besa, potrebe da se zaštitiš ili da nešto kontrolišeš?
A da li si se ikada pitala…
Kako bi izgledalo da živiš iz lakoće?
Ne iz lenjosti, ne iz pasivnosti, već iz mesta unutrašnje jasnoće, usklađenosti, poverenja.
Zamisli tih pet dana kada konačno možeš da staneš. Da zaustaviš neprekidnu trku sa vremenom, stresom, hranom i mislima. Pet dana kada ništa ne unosiš, a toliko toga iznosiš iz sebe. Ne samo višak kilograma – nego i višak stresa, nemira, toksina, konfuzije, nakupljenih emocija i telesnih zastoja.
To je post na vodi. I to nije gladovanje – to je oslobađanje.
U ovom tekstu želim da ti približim šta zapravo znači post od 5 dana na vodi, kako deluje na telo, um i duh, i zašto sve više ljudi širom sveta bira upravo ovu jednostavnu, a snažno transformativnu praksu.
