Kontrola: kada je učimo, zašto je nosimo i kako se vraćamo sebi kada je pustimo

U ovom tekstu ulazimo u to gde se ona stvara, kako nas oblikuje, zašto nas iscrpljuje i kako možemo da se vratimo sebi. Ne kroz teorijske termine, već kroz jasno razumevanje koje može da se oseti i primeni.

Zagrli svoju unutrašnju devojčicu

Otkrij kako da isceliš ranjenu unutrašnju devojčicu, povratiš poverenje u život i probudiš ljubav prema sebi – korak po korak uz meditaciju.

Trauma nije ono što se desilo, već ono što i dalje traje u nama

Otkrij kako trauma oblikuje tvoje telo i um i nauči načine da je prepoznaš, razumeš i isceliš – vrati se sebi kroz svestan rad i prisutnost.

Sedam duhovnih istina koje je teško progutati

Duhovni put nikada nije lak, iako mnogi žele da poveruju da jeste. Ljudi često zamišljaju da je duhovnost tišina, miris tamjana, meditacija u savršenom položaju i osećaj beskrajne lakoće, ali istina je da nas duhovnost vodi pravo u srce bola koji smo godinama pokušavali da zaboravimo. Ona nas ne pita da li smo spremni, već nas suočava sa istinama koje ne možemo uvek progutati lako, jer nas bole, jer nas razgolićuju, jer skidaju slojeve koje smo godinama pažljivo gradili kako bismo se zaštitili.

Prevarena sam…

…kada sam verovala da će ljubav drugih izlečiti bol u meni.
…kada sam mislila da će posao, uspeh ili novac ispuniti prazninu koju sam nosila.
…kada sam se nadala da će partner, prijatelj, saradnik ili bilo ko drugi da ponese moj teret umesto mene.
…svaki put kada sam pristala na manje nego što zaslužujem.
…kad god sam sebe ubedila da će spoljni svet doneti unutrašnji mir.

Žrtva svoje anksioznosti

Dugo nisam ni primećivala da sam zapravo bila žrtva sopstvene anksioznosti. Mislila sam da su moje reakcije normalne, da je sasvim prirodno da se „brinem“ ili da mi se misli u jednom trenutku otrgnu kontroli. Međutim, tek kada sam počela da uviđam obrasce, shvatila sam koliko je moja svakodnevica bila isprepletana tim unutrašnjim borbama – i koliko sam zapravo dopuštala da me one parališu.

Nemoj da čekaš raskid da bi se pokrenula

Nisam se nikada udala, ali sam imala vezu iz koje je došla najveća ljubav mog života, moja ćerka Luča. Iako nisam prošla kroz papire i zvanične ceremonije, prošla sam kroz sve ono što mnoge žene prolaze u braku: zajednički život, zajedničke planove, zajedničke strahove i, na kraju, zajednički rastanak.
Ovu priču pišem da bih pričala o sebi, o tome kako sam živela u obrascu koji je tiho, ali uporno oblikovao svaki moj odnos, a da toga dugo nisam bila svesna.

Uloga žrtve stajala mi je na putu obilja

Dugo nisam shvatala da živim iz pozicije žrtve. Možda zato što sam bila „funkcionalna“. Imala sam svoje ciljeve, radila sam na sebi, imala sam dane kad se osećam snažno i motivisano. Ali duboko u meni, postojala je jedna tiha, gotovo nečujna priča – priča o nepravdi, o napuštanju, o tome da mi je „život dug“. Očekivala sam da neko dođe i ispravi sve ono što je bilo pogrešno. Da me neko vidi. Spasi. Voli na način na koji nisam znala da volim sebe. I ne, to se ne vidi uvek spolja. Ta uloga žrtve zna da se sakrije iza preduzetničkog duha, iza osmeha, čak i iza uspeha. Ali energija ne laže. I svemir ne isporučuje izgovore, već vibraciju.

Žena koja bira mir

Koliko puta si osetila da te život vuče da reaguješ odmah, da „uzmeš stvar u svoje ruke“, da grabiš, dokazuješ, guraš?
Koliko puta si, kao i mnoge od nas, ušla u akciju iz osećaja straha, besa, potrebe da se zaštitiš ili da nešto kontrolišeš?

A da li si se ikada pitala…
Kako bi izgledalo da živiš iz lakoće?
Ne iz lenjosti, ne iz pasivnosti, već iz mesta unutrašnje jasnoće, usklađenosti, poverenja.