Znam kako je to kada saboteri upravljaju tvojim životom. Ja sam dugo mislila da nisam dovoljno dobra, da nikada neću uspeti da stvorim svoj prostor i da je ljubav nešto što se mora zaslužiti. Nosila sam u sebi mnogo tih glasova iz detinjstva. Govorili su mi da nisam dovoljno vredna, da moram još da se trudim, da ne smem da pokazujem slabost. U tom uverenju sam godinama gradila zidove oko sebe, ne shvatajući da se upravo iza tih zidova gušim i da živim stalno u manjku.

Imala sam period kada sam imala emotivno prejedanje . Tada sam verovala da glad u stomaku može da smiri glad u srcu, ali uvek bih se vraćala na isto mesto praznine. Tek kasnije sam shvatila da se nisam hranila hranom, već pokušajem da zakrpim rane i da utišam svoje unutrašnje saboterе.

Moj saboter uloge žrtve mi je dugo šaputao da sam nemoćna, da je lakše da se predam i da život nema smisla. Saboter kontrole mi je govorio da moram sve da držim pod konac, da ne smem da pogrešim, da će me ljudi voleti samo ako budem savršena. I tako sam kružila u začaranom krugu gde nikada nisam bila dovoljno ja.

Sve dok jednog dana nisam odlučila da se suočim sa tim glasovima. Nisam pobegla od njih, već sam sela sa njima. Pitala sam ih zašto me toliko štite, šta je to čega se plaše i tada sam prvi put shvatila da oni nisu moji neprijatelji, već deo mene koji je nastao onda kada sam bila mala devojčica, kada nisam imala snage da se izborim drugačije.

Moja transformacija je počela onda kada sam sebi priznala da nisam nemoćna, da nisam žrtva i da ne moram da živim život kao beskrajno dokazivanje. Počela sam da se vraćam sebi, da učim da primam, da dopuštam i da verujem da izobilje već postoji u meni. Kada sam oslobodila te glasove i prestala da im dajem moć, moj život je počeo da se menja.

Zato ti ovo pišem, jer znam da nisi sam/a. Možda sada prepoznaješ da tvoj saboter pokušava da te zaustavi, ali znaj da u tebi postoji snaga da ga pogledaš i da ga razumeš. Kada to uradiš, vraćaš sebi moć i otvaraš prostor za ljubav, zdravlje, mir i novac. Za izobilje koje je tvoje prirodno stanje.

1. Saboter nedovoljnosti

Jedan od najglasnijih unutrašnjih sabotera je onaj koji šapuće da nismo dovoljno dobri. Možda se sećaš kako si kao dete dolazio/la sa peticom iz škole, a u kući te je čekalo pitanje „Zašto nemaš sve petice?“. Možda su tvoji roditelji želeli najbolje za tebe, ali ono što si ti čula bila je poruka da nisi dovoljno vredna. Taj glas se uvukao u tebe i od tada te tera da stalno juriš, da se dokazuješ, da ne možeš da staneš i da primiš ono što već jesi. Kada veruješ da nisi dovoljan/na, izobilje te nikada ne može dotaći jer ga ne prepoznaješ kao svoje.

2. Saboter krivice

Drugi saboter je krivica. Naučeni smo da je sebičnost najveći greh. Da nije u redu reći „NE“. Da nije lepo tražiti više. Možda si gledao/la majku kako sve daje, a nikada ništa ne traži zauzvrat. Možda si odrastao/la u domu gde je ljubav bila uslovljena, odnosno dobijaš je samo ako se ponašaš ”kako treba“. Tako si naučio/la da osećaš krivicu kad god želiš nešto za sebe. Krivica ti govori da ne zaslužuješ izobilje, da ga uzimaš od drugih, da ne smeš da budeš veći/ća, bogatiji/ja, srećniji/ja, a istina je da tvoja radost nikada nikome ništa ne oduzima, već ona svetli i osvetljava put i drugima.

3. Saboter kontrole

Treći saboter je kontrola. Kada odrastemo u nesigurnom okruženju, gde ne znamo kada će doći sledeća kazna, sledeći izlivi besa ili sledeće razočaranje, naučimo da sve moramo da držimo pod kontrolom. Naučimo da planiramo svaki korak, da se nikada ne opuštamo, da stalno pazimo da se ”ne pogreši“. Kontrola nam daje iluziju sigurnosti, ali nas u stvari lišava izobilja, jer izobilje dolazi kada veruješ i kada dopuštaš. Ukoliko sve mora da bude pod tvojom komandom, nikada nećeš moći da primiš ono što ti život spontano šalje.

4. Saboter gubitka i samoće

Neki od nas nose duboku ranu gubitka. Možda je neko od roditelja prerano otišao, možda si odrastao/la bez oca ili majke, možda je neko ko ti je značio izabrao da ode. Tada si naučila da ljubav nije sigurna, da će ono što voliš pre ili kasnije nestati. Saboter gubitka ti i danas šapuće da nije pametno vezati se, da ne treba primati previše jer ćeš to izgubiti. On te drži u strahu i sputava da uopšte otvoriš srce.

Saboter samoće nas da ostajemo u partnerstvima, poslovima i prijateljstvima koja su odavno postala toksična veza. Bolje i loše nego biti sam je njegova mantra. Njegov koren je u detinjstvu kada smo osećali napuštanje, odbacivanje ili kada nismo imali stabilnu sigurnost i ljubav.

5. Saboter poređenja i sumnje

Još jedna senka je poređenje. Naučeni smo da gledamo šta imaju drugi i da se pitamo zašto to nemamo i mi. Kada si odrasao/la u okruženju gde su te stalno upoređivali, sa sestrom ili bratom, drugom ili drugaricom iz razreda, u tebi je ostala praznina i osećaj da si uvek iza. Danas, možda vidiš žene ili muškarce koji lako ostvaruju svoje snove i pitaš se šta s tobom nije u redu. Poređenje te nikada neće dovesti do izobilja, jer izobilje nije takmičenje. Ono je unutrašnja sigurnost da ti imaš svoj put i da tebi dolazi ono što ti je namenjeno.

Saboter sumnje je glas koji stalno traži dokaze, koji nikada ne veruje da je dovoljno dobro, koji sumnja i u sebe i u druge. On iscrpljuje i koči svaki korak. Najčešće dolazi iz porodica u kojima nije bilo poverenja, gde je ljubav bila uslovna ili nestalna.

6. Saboter straha od ljubavi

Mnogi od nas u sebi nose strah od ljubavi. Ljubav je za neke značila odbacivanje, kritiku, uslov. Kada si kao mali/la pružao/la ruke a dobijao/la hladnoću, naučio/la si da ljubav boli. Danas, kada ti neko pruži pažnju, često se povlačiš ili sabotiraš odnos, a izobilje i ljubav idu ruku pod ruku, jer nema punog života bez otvorenog srca.

7. Saboter oskudice i žrtve

Saboter oskudice je onaj unutrašnji glas koji nam stalno govori da nema dovoljno, da će ponestati, da moraš da čuvaš, da ne možeš da se opustiš i primiš. Ovaj saboter najčešće potiče iz detinjstva kada je porodica živela u strahu od gubitka, kada se stalno pričalo “Nemamo“, “Mora da se štedi“, “To nije za nas“. On nas drži u konstantnoj napetosti i zatvara nas za tok izobilja.

Saboter žrtve je taj koji nam govori da se život dešava nama, a ne za nas. Uverava nas da nemamo moć i da somo osuđeni na iste obrasce zauvek. Najčešće se javlja kada su nas u detinjstvu učili da ćutimo, da trpimo, da se prilagođavamo. Žrtva ne veruje da može da kreira sopstveni život i zato često privlači iste situacije iznova