Blog
Ako i dalje u sebi nosiš strah od muškaraca, ovo treba da znaš
Ukoliko u sebi i dalje nosiš strah od muškaraca, važno je da znaš da nisi sama. Strah je osećaj koji se godinama, decenijama, vekovima taložio u telima i srcima žena. Možda ga nosiš jer si doživela nešto bolno, možda jer si odrastala u kući gde su muškarci bili glasniji, moćniji i zastrašujući, a možda i samo zato što u sebi nosiš sećanje svih onih žena koje su pre tebe bile ućutkane, sputane i uplašene.
Kolektivna ženska bol
Postoji bol koja nije samo tvoja, i to je nešto što dugo nisam razumela. Pitala sam se zašto se u meni budi strah čak i kada mi se ništa loše nije dogodilo, zašto se steg u stomaku pojavi pri susretu sa autoritetom ili pri pogledu koji traje predugo, zašto ponekad telo reaguje kao da zna nešto što ja ne znam.
Ta bol je kolektivna. Žene ga nose vekovima.
Nosimo sećanja na spaljene veštice, na žene koje su znale lekovite biljke i osluškivale prirodu, a zbog toga bile progonjene. Nosimo uspomene na bake i prabake koje su ćutale, jer im je glas bio opasan. Nosimo ćutanje majki koje su morale da se povinuju jačem glasu, jer se drugačije nije moglo. Nosimo teret žena koje su iz straha pristajale na manje, jer im je tako bilo sigurnije.
To nasleđe se prenosi, iako o njemu možda nikada nismo učile iz knjiga. Prenosi se ćutanjem, pogledima, uzdahom koji se čuje kada dete pita previše, u zabrani „Ne idi tamo, nemoj to, nije sigurno“.
Zato je važno razumeti da tvoj strah od muškaraca nije samo ličan. On je i kolektivan. Možda nisi ti ta koja je bila povređena, ali si odrasla uz žene koje jesu. Možda nisi ti doživela nasilje, ali si videla kako ga druga žena prećutkuje. Možda nisi ti izgubila glas, ali si ga u detinjstvu naučila stišavati.
Kolektivna bol nam ne služi da bi nas porazila, nego da bismo je osvestile i prekinule prenos. Mi smo prva generacija koja ima priliku da zastane i kaže: „Ovde se lanac prekida. Moj strah neće postati strah moje ćerke.“
Zato, ako osećaš da ti telo reaguje jače nego što situacija to traži, ako osećaš da te strah preplavljuje iako si na sigurnom mestu, znaj da to možda nije samo tvoj teret, već je glas generacija pre tebe.
To je glas koji želi da bude čut, priznat i isceljen.
Lični obrasci straha
Strah od muškaraca ne pojavljuje se uvek jasno i glasno. Često se uvuče u naša svakodnevna ponašanja i prerušava se u nešto sasvim drugo. Nekada ga ni ne zovemo strahom, već disciplinom, oprezom ili jednostavno „Takva sam po prirodi“, ali kada dublje pogledamo, vidimo da je koren uvek isti, nesigurnost i sumnja u to da smo bezbedne pored muške energije.
Možda si primetila da u razgovoru sa muškarcem spuštaš pogled ili da ti telo automatski pokazuje znakove pokornosti, iako nema nikakve opasnosti. Možda se u tebi budi strepnja od toga da će te napustiti, pa se previše trudiš da udovoljiš, samo da bi ostao. Možda osećaš da moraš da se dokažeš, da vrediš ili da zaslužuješ prostor, jer ti deo u tebi govori da to nije samo tvoje pravo.
Kod nekih žena, ovaj strah prerasta u kontrolu. Kada ne veruješ muškarcu, kada stalno proveravaš, tražiš, sumnjaš, možda se zapravo braniš od vlastitog osećaja ranjivosti. Kod drugih se pretvara u povlačenje, tako što izbegavaš bliskost, ne ulaziš u odnos ili ostaješ površna, jer negde veruješ da bi dublji susret mogao doneti bol. a kod trećih, pretvara se u osudu, jer ipak je lako reći „svi muškarci su isti“ ili „njemu ne možeš verovati“, jer to stvara iluziju da smo mi te koje drže moć, dok zapravo samo hranimo svoj zid zaštite.
Svaka od nas nosi sopstvenu varijantu ovog obrasca, a najčešće se on formira još u detinjstvu, možda u odnosu sa ocem, možda kroz to što smo gledale majku, možda kroz kritike koje smo slušale. Ukoliko si odrasla uz osećaj da muškarac ima poslednju reč, da je moć u njegovim rukama, da se tvoje „Ne“ ne čuje ili da nije dovoljno važno, tada telo pamti i kasnije ponavlja.
Put ka oslobađanju
Oslobađanje od straha od muškaraca nije put koji se prelazi za jedno veče niti kroz jednu odluku. To je put povratka sebi, sloj po sloj, susret po susret. Ono što je najvažnije jeste da shvatiš da tvoja sigurnost ne dolazi spolja, već iznutra. Kada pronađeš to mesto u sebi, više ti niko ne može oduzeti mir.
Prvi korak je prihvatanje. Prihvati da u tebi postoji strah, da ponekad reaguješ jače nego što situacija zahteva, da tvoj stomak može da se stegne iako si na sigurnom mestu. Prihvatanje ne znači da ti pristaješ na bol, već da ga priznaješ kako bi mogao da se rastopi.
Drugi korak je vraćanje u telo. Strah je uvek prisutan u telu, u mišićima, u disanju, u pokretima. Kada učiš da dišeš dublje, da opuštaš kukove, da dozvoliš sebi da sediš uspravno i zauzmeš prostor, tvoje telo se seća da je tvoje pravo da postojiš i da budeš slobodna.
Treći korak je postavljanje granica. To su i spoljašnje i unutrašnje granice. Spoljašnje su kada jasno kažeš „Ne“ situacijama i ljudima koji te povređuju, a unutrašnje su kada sama sebi obećaš da nećeš ostati na mestima gde tvoje srce vene.
Četvrti korak je ljubav. Ne ljubav prema drugome, već ljubav prema sebi. Kada počneš da voliš sebe kao što si želela da te voli muškarac, tada se tvoj odnos prema muškarcima menja. Ne vidiš ih više kao one koji nose tvoju sreću, već kao one sa kojima možeš da je deliš.
Vežbe za žene
Strah se ne može otpustiti samo razmišljanjem o njemu, jer on ne živi u glavi već u telu. Zato je važno da kroz svakodnevne vežbe počneš da mu daješ prostor i da ga menjaš nežnošću i prisutnošću. Evo nekoliko praksi koje ti mogu pomoći:
- Pisanje/ Razgovor sa sobom
Uzmi svesku i napiši pitanje: „Koji je moj prvi susret sa strahom od muškaraca?“ Ne razmišljaj previše, pusti ruku da piše. Kada završiš, pročitaj šta si napisala i dodaj jedno pitanje: „Šta tada nisam mogla da kažem, a sada želim da izgovorim?“ Daj sebi glas.
- Rad u ogledalu
Stani pred ogledalo, pogledaj sebe u oči i reci: „Ja sam sigurna.“ Ponovi deset puta, ali ne mehanički, diši duboko, opusti ramena, oseti kako ti reči ulaze u telo. Možda će ti doći i po neka suza, pusti je. Možda ti dođe smeh, pusti ga. To je tvoje telo koje prepoznaje istinu.
- Vežba sa telom/ Disanje u kukove
Sedi udobno, zatvori oči i stavi ruke na kukove. Udahni duboko kroz nos, a onda izdahni kroz usta. Dok dišeš, zamišljaj kako svaki izdah spušta težinu iz ramena u karlicu, u tvoje središte. Oseti snagu svog tela, snagu koja je uvek bila tvoja. Ova vežba ti pomaže da se povežeš sa ženskom energijom i da pronađeš sigurnost u svom temelju.
- Preokret misli
Sledeći put kada poželiš da ga pozoveš ili mu napišeš poruku iz straha da ćeš biti ostavljena, zastani. Uzmi papir i napiši sebi: „Volim te. Sigurna si. Bezbedna si.“ Svaki put kada želiš da zagrljaj potražiš spolja, zagrli sebe. Na taj način tvoje biće uči da ne zavisi od spoljne sigurnosti, već da je pronalazi iznutra.
Piši mi ako osetiš potrebu na mejl office@lava.rs