Fasting ili ti post na vodi nije religijski čin, iako ga mnoge duhovne tradicije poznaju i poštuju. Fasting za mnoge predstavlja kaznu, ispaštanje, odricanje i u umu se javlja strah od neizvesnosti, strah od nepoznatog. To sve nastaje jer naš um ne prepoznaje poznato, a on obožava kontrolu. Naš um programiran je tako da ne voli nepoznato, da ne voli prepuštanje i veru, već samo čistu racionalizaciju, naviku i zonu komfora. TOKOM FASTING-A NE UNOSIMO NIŠTA OSIM VODE. Ne unosimo energiju spolja, već dopuštamo telu da se seti sopstvene snage, sopstvenog izvora i tu nastaje čudo jer se telo ne raspada bez hrane, već se budi.
Oduvek smo znali da Mesec utiče na nas. Ljudi to često zaborave jer žive odvojeno od prirode, ali Mesec se ne može ignorisati. On upravlja plimama i osekama, a ako je kadar da pomera okeane i mora, kako onda ne bi pomerao i naše unutrašnje vode, naše emocije i naš ritam života.
Znam da je ideja posta na vodi za mnoge od nas zastrašujuća. Prva misao koja se pojavi je: „Hoću li izdržati? Hoće li me boleti glava? Hoću li se osećati slabo?“
Ali hajde da na trenutak spustimo sve te strahove i samo se zapitamo:” A šta ako post nije način da sebe kaznimo, već način da se ponovo povežemo sa sopstvenim telom? Šta ako je post prostor u kojem prvi put zaista čujemo svoj stomak i svoje srce bez zaslađivača, glutena, kafe i navike da hranom potisnemo ono što osećamo?”
Zamisli tih pet dana kada konačno možeš da staneš. Da zaustaviš neprekidnu trku sa vremenom, stresom, hranom i mislima. Pet dana kada ništa ne unosiš, a toliko toga iznosiš iz sebe. Ne samo višak kilograma – nego i višak stresa, nemira, toksina, konfuzije, nakupljenih emocija i telesnih zastoja.
To je post na vodi. I to nije gladovanje – to je oslobađanje.
U ovom tekstu želim da ti približim šta zapravo znači post od 5 dana na vodi, kako deluje na telo, um i duh, i zašto sve više ljudi širom sveta bira upravo ovu jednostavnu, a snažno transformativnu praksu.
