Blog
Nemoj da čekaš raskid da bi se pokrenula
Moja priča
Nisam se nikada udala, ali sam imala vezu iz koje je došla najveća ljubav mog života, moja ćerka Luča. Iako nisam prošla kroz papire i zvanične ceremonije, prošla sam kroz sve ono što mnoge žene prolaze u braku: zajednički život, zajedničke planove, zajedničke strahove i, na kraju, zajednički rastanak.
Ovu priču pišem da bih pričala o sebi, o tome kako sam živela u obrascu koji je tiho, ali uporno oblikovao svaki moj odnos, a da toga dugo nisam bila svesna.
To je obrazac spasioca. Onaj osećaj da te uvek neko mora izvući, da ti treba neko ko će te zaštititi, da nisi dovoljno jaka da sama stojiš na svojim nogama, da, ako nemaš tu osobu, nemaš ni sigurnost.
„Verovala sam da će neko doći i spasti me, a zapravo sam sve vreme čekala samu sebe.“
Ovaj blog pišem jer znam koliko dugo žene znaju da čekaju. Čekamo da se desi raskid da bismo se pokrenule. Čekamo da dođe taj „poslednji incident“ da bismo rekle dosta. Čekamo da deca odrastu, da dođe nova godina, da skupimo hrabrost, a istina je da se život ne menja kad nešto ode iz našeg života. Menja se kad se mi vratimo sebi.
Obrazac spasioca (nevidljivi lanac)
Obrazac spasioca je kao nevidljivi lanac koji nosiš oko vrata, a toliko si navikla na njegovu težinu da ga više i ne primećuješ.
Nosiš ga iz dana u dan, ulaziš u odnose, sklapaš prijateljstva, započinješ poslove i svaki put u podsvesti čekaš da se pojavi neko ko će ti reći: „Tu sam, od sada si bezbedna.“
Kod mene je to izgledalo ovako:
Uvek sam birala muškarce koji deluju snažniji, stabilniji, odlučniji. Oni koji su “znali“ šta žele i delovalo je da imaju plan i u njihovoj energiji sam tražila utočište.
Isto tako, od prijatelja sam očekivala da budu moji oslonci, da mi kažu šta da radim, da mi kažu da će sve biti dobro, ali problem sa ovim obrascem je što on ne prestaje kada nađeš tu “sigurnu“ osobu. Naprotiv, on se tada još više učvrsti. Postaneš zavisna od toga da ti neko drugi da odobrenje, da ti kaže kako da živiš, da potvrdi da si vredna.
„Obrazac spasioca je poput kuće bez temelja. Može izgledati čvrsto, ali samo dok ne dune prvi vetar.“
U toj ulozi živiš pasivno. Ne zato što si ti pasivna osoba, već zato što ti mozak stalno govori: „Ne donosi odluke, jer će ih neko drugi doneti umesto tebe.“ To je opasna iluzija sigurnosti, jer jednom kada se ta osoba povuče, tvoje tlo nestaje i ti padaš. Ja sam padala svaki put kada sam mislila da će neko drugi biti moj spas.
Koreni obrasca u detinjstvu
Obrazac spasioca retko nastaje u odraslom dobu. Njegovi temelji se prave mnogo ranije, dok smo još mali i dok verujemo da svet funkcioniše onako kako nam roditelji pokažu. Kod mnogih žena sa kojima sam radila, kao i kod mene same, ovaj obrazac se oblikovao iz nekoliko ponavljajućih scenarija:
- Gubitak roditelja ili emotivno odsutni roditelji
Nekada se dogodi stvarni gubitak, smrt majke ili oca, razvod, fizičko odsustvo, a nekada roditelj bude tu fizički, ali emotivno potpuno odsutan. Kao dete, ti osećaš prazninu, ali nemaš reči da je opišeš. Samo znaš da nešto fali i tvoje srce počinje da traga za nekim ko će to popuniti.
“Ako mi roditelj nije mogao pružiti sigurnost, sigurno postoji neko tamo negde ko hoće”, to postaje tvoj nesvesni kredo.
- Previše kritike, premalo podrške
Možda si odrasla uz rečenice: „Ti to ne znaš“, „Nisi sposobna“, „Pusti, ja ću to“. U tim trenucima naučiš da je neko drugi pametniji, sposobniji, brži i da je tvoja uloga da čekaš da on reši. Kritika se uvlači u tvoj sistem i postaje glas koji te prati kroz život. Kada odrasteš, tražiš ljude koji će umesto tog kritičnog glasa doneti odluke umesto tebe, misleći da je to ljubav i briga.
- Roditelji u ulogama žrtve i spasioca
Ako si gledala mamu koja se stalno žrtvuje za druge, ili tatu koji “spašava“ sve oko sebe, tvoje malo srce ne zna da te uloge nisu zdrave. Učiš da ljubav znači ili da ti treba neko da te izvuče, ili da ti treba da izvlačiš druge. U oba slučaja gubiš kontakt sa sopstvenom snagom, jer si naučena da ona dolazi spolja.
- Nesigurno vezivanje
Ako kao dete nisi imala doslednu sigurnost, ako si nekad imala ljubav, a nekad ti je bila uskraćena, naučiš da stalno bdiš i procenjuješ kada će doći toplina. Kasnije, u vezama, ovo izgleda kao neprestano čekanje da partner bude raspoložen, da te uveri, da te voli, a u periodima kada toga nema, ti se osećaš izgubljeno.
Obrazac spasioca nije vezan samo za to da ”čekamo nekoga da nas spase“, već je vezan za detinjstvo i to da nismo imali model kako izgleda kada sama sebi pružiš sigurnost, pa ga u odraslom dobu ni ne prepoznajemo. Zato, kada se jednom vežemo za nekoga ko nam makar malo da osećaj sigurnosti, držimo se toga kao da od toga zavisi naš život.
„Mala devojčica u meni je verovala da ne može sama. Odrasla žena je poverovala toj laži”
Kako obrazac spasioca utiče na odrasle odnose
Kada u odraslom dobu nosiš obrazac spasioca, tvoji odnosi dobijaju specifičan ton, iako ti misliš da sve funkcioniše ”normalno“. To nije samo romantična veza. Obrazac spasioca ulazi u prijateljstva, porodicu, čak i poslovne odnose.
U romantičnim vezama, često biraš partnere koji izgledaju jače od tebe, fizički, emotivno ili finansijski. Oni deluju kao ljudi koji “znaju“ šta rade. Baš zbog toga u početku osećaš olakšanje, jer si našla nekoga ko drži kormilo, ali ubrzo shvatiš da je cena te sigurnosti tvoja sloboda.
U mom odnosu sa ocem moje ćerke, dugo sam mislila da mi njegova snaga daje snagu. Tek kasnije sam shvatila da me je to naučilo da ne verujem sopstvenim odlukama.
U brakovima i dugim vezama, obrazac spasioca često izgleda kao neprestano prilagođavanje. Sopstvene potrebe stavljaš na dno liste, jer se bojiš da ako ”zatreseš čamac“, možeš izgubiti tu sigurnost. To može trajati godinama. Žene ostaju u “zlatnim kavezima“ gde im ništa ne fali spolja, ali unutra osećaju prazninu i tiho odumiranje sopstvenih želja.
U prijateljstvima, ovo može izgledati kao stalno oslanjanje na mišljenje drugih, traženje savetnika umesto slušanja sebe ili kao neprestana potreba da te drugi ”povuku“ napred, umesto da ti sama napraviš korak.
U poslu, obrazac spasioca često znači da čekaš da te neko “otkrije“ ili “prepozna“. Ne gradiš aktivno svoje prilike, nego se nadaš da će neko drugi otvoriti vrata.
Kod mene je prelomni trenutak bio kada sam shvatila da čekanjem, ne samo da ne dobijam ono što želim, nego gubim sebe. Nakon što sam izašla iz tog odnosa, moj život je procvetao. Posao je odskočio, prilike su same počele da dolaze i energija mi se vratila. Sve se nekako posložilo, jer sam prvi put odlučila da ne čekam spasioca.
„Tek kad sam prestala da čekam nekoga da me spasi, počela sam da živim.“
Strah od samoće je najveći saveznik obrasca spasioca
Strah od samoće je jedan od najdubljih i najtvrdokornijih strahova koje nosimo. Ne zato što je samoća sama po sebi strašna, već zato što je naš um povezuje sa odbacivanjem, napuštanjem i gubitkom ljubavi.
Kada si odrasla u okruženju gde ti nisu pokazali da si sigurna i kada si sama, tvoj nervni sistem beleži samoću kao stanje opasnosti. On ne vidi razliku između trenutnog odmaka od drugih i stvarnog napuštanja, već reaguje panikom, teskobom, ubrzanim disanjem, impulsom da se vratiš tamo gde si “sigurna“.
„Nisam se plašila samo da ću biti sama. Plašila sam se da ću u toj samoći osetiti sve ono što sam godinama gurala pod tepih.“
Taj strah te može držati u vezama i brakovima koji odavno nisu ispunjavajući. Može te navesti da se vraćaš partnerima koji te emotivno povređuju, jer ti je poznata bol manje strašna od nepoznate tišine. Može te naterati da u periodima samoće popunjavaš prazninu hranom, pa to prelazi u emotivno prejedanje kupovinom, društvenim mrežama, samo da ne ostaneš nasamo sa sobom.
Ono što retko shvatimo dok smo još u obrascu je da samoća sama po sebi nije neprijatelj. Naprotiv, ona je ogledalo, ali ono koje pokazuje stvari koje dugo nismo želeli da vidimo i zato ga izbegavamo.
Kada sam se rastala od partnera, prvi meseci su bili suočavanje sa svim onim što sam godinama odlagala. Plakala sam bez razloga, budila se noću, osećala talase usamljenosti, ali svaki put kad nisam pobegla u poruku, poziv, ili novu vezu, nego sam ostala tu sa sobom, taj strah je postajao sve manji i manji. Polako sam otkrivala da sama sa sobom mogu da budem i mirna, i sigurna, i voljena, a u tome mi je mnogo pomogla moja FloWomen choaching grupa žena. Žene koje su upoznale moju ranjivost i koje su bile moja podrška kroz ovaj turbulentan period. To je mesto gde je najbitnije otvaranje i razumevanje, a da bi se one osećale sigurno da se otvore, trebalo je hrabrosti i sa moje strane, da budem ranjiva i da se, prethodno, ja otvorim njima…
Zlatni kavez (kada spolja sve izgleda savršeno, a unutra veneš)
Zlatni kavez je posebna vrsta zamke. To je onaj život koji spolja izgleda skladno, stabilno, pa čak i poželjno, ali iznutra nosi ogromno gušenje i postepeno gašenje unutrašnje vatre.
U zlatnom kavezu nema vidljivog nasilja, nema otvorenih svađa koje bi ti opravdale odlazak, već imaš krov nad glavom, partnera koji ispunjava osnovne potrebe, možda materijalnu sigurnost, zajedničke planove.
Ljudi sa strane misle da živiš san, a ti se budiš sa osećajem da si negde putem izgubila sebe.
„Mislila sam da ako ništa ne fali spolja, da je problem u meni. Danas znam da spoljašnje sigurnosti ne vrede, ako u njima nema prostora za mene.“
Zlatni kavez je opasan jer te uči da potiskuješ unutrašnji glas zato što ti svi oko tebe govore: „Budi zahvalna, imaš sve što ti treba“, a ti se pitaš: ,,Zašto, ako imam sve, osećam da sam prazna?”
U tom prostoru žene često ostaju godinama, jer se boje da će, ako izađu, izgubiti sve što su gradile.
Međutim, ono što zapravo gube dok ostaju je njihova autentičnost, hrabrost i osećaj živosti. Tek kad izađeš, shvatiš koliko si bila umorna od držanja tog privida. Tek tada vidiš koliko energije se trošilo na to da se uklopiš u okvir koji ti nikada nije bio namenjen.
Povratak sebi. Kako prestati da tražimo spasioca i postati svoj oslonac
Prestanak traženja spasioca se ne odnosi na to da ti postaneš hladna ili nezavisna do te mere da nikoga ne treba“, niti treba da zatvoriš srce, već da otvoriš oči i shvatiš da ono što tražiš napolju, već postoji unutra, samo ga dugo nisi videla.
Povratak sebi je proces skidanja slojeva očekivanja, uslovne ljubavi, strahova i glasova iz prošlosti. Trenutak kada odlučiš da prestaneš da čekaš tuđu potvrdu i da umesto toga pitaš sebe: „Šta ja sada želim? Šta je meni potrebno?“
„Prvi put kad sam sela sama sa sobom i pitala ‘Lava, šta ti želiš?’, plakala sam jer nisam znala odgovor. I tada sam shvatila da tek tu počinje moj pravi život.“
Evo nekoliko vežbi koje ti mogu pomoći da svaki put kada osetiš potrebu da potrčiš ka nekome, zapravo napraviš korak ka sebi:
- Kada poželiš da mu pošalješ poruku, zastani, stavi ruku na srce i reci sebi: „Volim te, sigurna si i bezbedna.“
- Kada osetiš potrebu da ga zagrliš, zagrli sebe. Stisni jako, zadrži i oseti kako se tvoje telo opušta.
- Kada ti nedostaje razgovor sa njim, uzmi papir i napiši sebi pismo. Sve ono što bi mu rekla, reci sebi.
- Kada te uhvati strah da nećeš moći sama, seti se bar tri situacije iz prošlosti koje si preživela bez ičije pomoći.
- Kada ti misli krenu ka prošlosti, svesno ih vrati na sadašnji trenutak pitanjem: „Šta ja sada mogu da učinim za sebe?“
Ove vežbe su tu da ti pokažu da ti nisi prazna dok si sama, već potpuna, a odnosi su tu da dodaju radost, a ne da zakrpe prazninu…
Važno je da razumeš da povratak sebi ne znači da sada moraš da izađeš iz svake veze ili braka.
Ne znači da je rešenje u raskidu po svaku cenu.
Ponekad, upravo u postojećem odnosu možeš pronaći prostor da budeš ono što zaista jesi, ali samo ako imaš hrabrosti da to iskomuniciraš.
Kada priznaš partneru koja je tvoja rana, kada otvoreno kažeš gde te boli i šta ti je potrebno, ti daješ sebi šansu da vidiš istinu, jer ćeš po njegovoj reakciji jasno osetiti da li taj odnos može da raste zajedno sa tobom ili će ostati mesto gde moraš da se smanjuješ.
Možda ćeš otkriti da je spreman da te sasluša, da te podrži, da se zajedno sa tobom suoči sa tim delovima tvoje priče, ali ćeš možda shvatiti da to ne može ili ne želi.
U oba slučaja, dobićeš jasnoću.
I to je ono što te vodi izvan začaranog kruga…
LAVA
Piši mi ako osetiš potrebu na mejl office@lava.rs