Već godinama slušamo o visokoj vibraciji – kao o nekom uzvišenom stanju lakoće, sreće, duhovne povezanosti i životnog protoka.
Ali… šta to zaista znači u svakodnevnom životu?
Kako ostati u višoj vibraciji kad kasniš na sastanak, kad ti neko uputi kritiku, kad ti planovi padaju u vodu, ili kad te bez jasnog razloga preplavi osećaj tuge, besa, anksioznosti?
Dugo nisam shvatala da živim iz pozicije žrtve. Možda zato što sam bila „funkcionalna“. Imala sam svoje ciljeve, radila sam na sebi, imala sam dane kad se osećam snažno i motivisano. Ali duboko u meni, postojala je jedna tiha, gotovo nečujna priča – priča o nepravdi, o napuštanju, o tome da mi je „život dug“. Očekivala sam da neko dođe i ispravi sve ono što je bilo pogrešno. Da me neko vidi. Spasi. Voli na način na koji nisam znala da volim sebe. I ne, to se ne vidi uvek spolja. Ta uloga žrtve zna da se sakrije iza preduzetničkog duha, iza osmeha, čak i iza uspeha. Ali energija ne laže. I svemir ne isporučuje izgovore, već vibraciju.
Akaša. Jedna reč – a u njoj ceo univerzum.
Akaša nije koncept, ni filozofija. Ona je živo, pulsirajuće polje sveukupne svesti. Matična biblioteka Duše. Nevidljiva mreža koja povezuje sve što postoji – prošlost, sadašnjost i potencijale budućnosti. U njoj su zapisani svi naši koraci, sve naše misli, osećaji i izbori. Ali i svi naši darovi, potencijali, putevi koji čekaju da budu otkriveni.
