Fasting ili ti post na vodi nije religijski čin, iako ga mnoge duhovne tradicije poznaju i poštuju. Fasting za mnoge predstavlja kaznu, ispaštanje, odricanje i u umu se javlja strah od neizvesnosti, strah od nepoznatog. To sve nastaje jer naš um ne prepoznaje poznato, a on obožava kontrolu. Naš um programiran je tako da ne voli nepoznato, da ne voli prepuštanje i veru, već samo čistu racionalizaciju, naviku i zonu komfora. TOKOM FASTING-A NE UNOSIMO NIŠTA OSIM VODE. Ne unosimo energiju spolja, već dopuštamo telu da se seti sopstvene snage, sopstvenog izvora i tu nastaje čudo jer se telo ne raspada bez hrane, već se budi.
Znam da je ideja posta na vodi za mnoge od nas zastrašujuća. Prva misao koja se pojavi je: „Hoću li izdržati? Hoće li me boleti glava? Hoću li se osećati slabo?“
Ali hajde da na trenutak spustimo sve te strahove i samo se zapitamo:” A šta ako post nije način da sebe kaznimo, već način da se ponovo povežemo sa sopstvenim telom? Šta ako je post prostor u kojem prvi put zaista čujemo svoj stomak i svoje srce bez zaslađivača, glutena, kafe i navike da hranom potisnemo ono što osećamo?”
Zamisli tih pet dana kada konačno možeš da staneš. Da zaustaviš neprekidnu trku sa vremenom, stresom, hranom i mislima. Pet dana kada ništa ne unosiš, a toliko toga iznosiš iz sebe. Ne samo višak kilograma – nego i višak stresa, nemira, toksina, konfuzije, nakupljenih emocija i telesnih zastoja.
To je post na vodi. I to nije gladovanje – to je oslobađanje.
U ovom tekstu želim da ti približim šta zapravo znači post od 5 dana na vodi, kako deluje na telo, um i duh, i zašto sve više ljudi širom sveta bira upravo ovu jednostavnu, a snažno transformativnu praksu.
