Blog
Uloga žrtve stajala mi je na putu obilja
Dugo nisam shvatala da živim iz pozicije žrtve.
Možda zato što sam bila „funkcionalna“. Imala sam svoje ciljeve, radila sam na sebi, imala sam dane kad se osećam snažno i motivisano. Ali duboko u meni, postojala je jedna tiha, gotovo nečujna priča – priča o nepravdi, o napuštanju, o tome da mi je „život dug“. Očekivala sam da neko dođe i ispravi sve ono što je bilo pogrešno. Da me neko vidi. Spasi. Voli na način na koji nisam znala da volim sebe.
I ne, to se ne vidi uvek spolja. Ta uloga žrtve zna da se sakrije iza preduzetničkog duha, iza osmeha, čak i iza uspeha. Ali energija ne laže. I svemir ne isporučuje izgovore, već vibraciju.
Kada sam to shvatila?
Kada sam po ko zna koji put osetila da se vrtim u krug. Privlačim slične obrasce – u poslu, u ljubavi, u odnosu prema sebi. Kad god bih zakoračila ka nečemu novom, stara bol bi me vukla nazad. Taj unutrašnji glas koji je govorio: „Ne možeš sama. Nisi dovoljno jaka. Nije fer što si ostavljena. Neko drugi bi trebalo da ti pomogne.“
Tada sam sela i iskreno se pitala:
Ko je ta koja u meni stalno čeka spasioca?
Osvetljavanje emocija koje me drže zarobljenu
Krenula sam da posmatram svoje emocije. Ne da ih analiziram, već da ih stvarno osećam. Da ih pustim da govore. Isplivavale su duboke tuge iz detinjstva, sećanja gde sam se osećala nevažnom, nevidljivom. Dolazila je bespomoćnost – ne ona racionalna, već ona sirova, dubinska, koja se nataložila u telu još dok sam bila dete.
Iznova i iznova sam se vraćala u taj prostor, svesno. Ne da bih patila, već da bih bila uz sebe. Prvi put.
Tada sam shvatila da su te „teške“ emocije zapravo poziv. One nisu tu da me slome, već da me vrate meni. Da me nauče da budem roditelj sebi. Da prestanem da čekam nekoga – partnera, prijatelja, klijenta, mentora – da mi dokaže koliko vredim. Koliko zaslužujem.
Prestala sam da čekam. Počela sam da biram.
U trenutku kada sam prestala da očekujem da će neko drugi doći da me spasi – sve se promenilo.
Počela sam da donosim svoje odluke ne iz straha, već iz poverenja. Naučila sam da kažem „ne“ bez krivice. Da kažem „da“ bez sumnje. Postala sam svoja, u punom smislu te reči.
I ono najlepše – svet je to odmah prepoznao.
U poslu su se otvorile nove prilike, bez da sam jurila. Klijentkinje koje su zaista rezonirale s mojom porukom su same dolazile. Moj glas je postao magnet – jer više nije nosio vibraciju potrebe, već istine.
U ljubavi, prestala sam da se zadovoljam minimumom. Naučila sam da budem ispunjena sama, da se osećam celovito i pre nego što neko dođe. I kada je došao – nije došao da popuni prazninu, već da podelimo puninu.
Uloga žrtve i energija obilja
Ono što mnogi ne razumeju je da energija žrtve i energija obilja ne mogu da koegzistiraju. To nije pitanje zasluge, već vibracije.
Kada si u ulozi žrtve, ti (nesvesno) veruješ da si nemoćna, da nemaš uticaj, da ti je život nešto oduzeo – i samim tim, ti si zatvorena za primanje. Tvoje biće šalje poruku: „Nisam sposobna. Neko drugi treba to da mi donese.“
Obilje dolazi onome ko veruje da može da stvori. Da može da primi. Da ima unutrašnji autoritet.
A da bi do toga došla – moraš da pogledaš u svoju bol. Ne da je odbaciš. Ne da je potisneš. Već da je zagrliš. Da se sprijateljiš sa sobom baš u tim trenucima kad se osećaš najslabije.
Akaša mi je dala mapu
Upravo kroz rad sa Akašom, kroz čitanja i kasnije kroz duboke edukacije koje sam prošla i koje danas prenosim drugima, dobila sam mapu duše. I što je još važnije – pristup svom unutrašnjem autoritetu.
Akaša me je naučila da:
- Nisam moja prošlost – ali da kroz nju mogu pronaći darove
- Moje emocije nisu slabost – već najdublji kompas
- Svi odgovori su već u meni – samo je pitanje da li umem da slušam
Zato sam kreirala edukacije iz Akaše – ne kao teoriju, već kao živ proces buđenja. Da podržim žene da se sete ko su bile pre nego što su poverovale da moraju da pate. Da ih naučim kako da otvore zapis svoje duše, da uđu u višu vibraciju i da odatle kreiraju sve – posao, odnose, način života.
Danas…
Danas ne živim iz pozicije žrtve. Iako se nekad javi stara misao, stara rana – ja je sada prepoznajem. Ne da bih je potisnula, već da bih je oslobodila. Učim i dalje. Rastežem se i dalje. Ali više ne čekam. Više ne molim.
- Danas živim u vibraciji suverenosti.
- U vibraciji poverenja.
- U vibraciji obilja.
I zato danas imam slobodu. Da biram kako radim. S kim radim. Da kreiram svoje dane u skladu sa sobom. Da volim i budem voljena iz prostora zrelosti. Da osećam lakoću – i čak kad dođu izazovi, znam da nisu kazna, već portal.
Ako si i ti tu…
Ako osećaš da si na ivici promene. Ako znaš da u tebi ima nešto više – ali ne znaš kako da do toga dođeš. Ako ti je dosta toga da čekaš da se neko seti koliko vrediš – onda te pozivam da kreneš putem unutrašnjeg autoriteta.
Put kroz Akašu nije beg iz realnosti. On je duboko uranjanje u ono što zaista jesi.
Jer kad jednom uđeš u kontakt sa sobom na tom nivou – više nikad ne pristaješ na manje.
Ako želiš da naučiš kako da otvoriš svoju unutrašnju mapu, kako da oslobodiš ulogu žrtve i zakoračiš u svoju vibraciju moći – piši mi.
Zajedno možemo da otključamo tvoja vrata izobilja.
Radionica uživo - AKAŠA konstelacije
Na radionici Akaša Konstelacija 28.10. bavimo se temom obilja i života u lakoći.