Blog
Žrtva svoje anksioznosti
Dugo nisam ni primećivala da sam zapravo bila žrtva sopstvene anksioznosti. Mislila sam da su moje reakcije normalne, da je sasvim prirodno da se „brinem“ ili da mi se misli u jednom trenutku otrgnu kontroli. Međutim, tek kada sam počela da uviđam obrasce, shvatila sam koliko je moja svakodnevica bila isprepletana tim unutrašnjim borbama – i koliko sam zapravo dopuštala da me one parališu.
Kada misli preuzmu kontrolu
Kod mene je to izgledalo ovako: u trenutku kada bi se pokrenula bujica misli – poput lavine – nisam umela da je zaustavim. Pojavi se prvo jedna, pa druga, pa treća… a onda se sve spoji u onu poznatu rečenicu u glavi:
„Nisi dovoljno dobra. Nećeš uspeti. Nećeš dovoljno zaraditi. Ništa od tebe neće biti.“
I svaki put kada bi se ta misaona kombinacija pojavila, pokrenula bi talas emocija koji nisam mogla da obuzdam. Srce bi počelo ubrzano da lupa, nastajala je aritmija. Nedostatak vazduha me hvatao kao da sam zarobljena u sopstvenom telu. Ruke i noge bi mi se oduzimale, a ono najgore – osećala sam blokadu u poslu i životu.
Nije to bio trenutak u kojem možeš da sedneš i meditiraš. Nije bio trenutak da „pozoveš intuiciju“ ili da otvaraš Akaša zapise i tražiš odgovore. Kada anksioznost eksplodira u telu, to nije momenat za popravljanje – to je momenat za prepoznavanje.
Prvi korak – osvešćivanje problema
Moja najveća lekcija bila je upravo ta: da je važno da uopšte priznam sebi da anksioznost postoji. Da osvestim da me ti talasi preplavljuju i da nisu „moja priroda“, nego simptom nečega što je nataloženo u meni.
Taj trenutak osvešćivanja je ključan – jer tek tada možeš da odlučiš da pristupiš strateški, a ne reaktivno.
Zašto strategija, a ne trenutne „popravke“?
Kada anksioznost naiđe, ne možeš joj se suprotstaviti snagom volje. Telo i emocije su već u panici. Ali ono što možeš jeste da sprečiš njenu dominaciju kroz kontinuirani rad – čišćenje emocija, tela i misli. To nije „jedan trik“ već proces.
Meni su u tom procesu najviše pomogli:
1.Meditacija – kao svakodnevna praksa koja stvara unutrašnju stabilnost.
2.Post na vodi – kao najdublje čišćenje tela i energetskog sistema.
3.Boravak u prirodi i retrit – kao siguran prostor gde sam mogla da resetujem sve nataloženo.
Meditacija – oslonac za um i emocije
Meditacija je za mene bila prva i najvažnija strategija. U početku nisam mogla da izdržim ni par minuta u tišini, jer su misli bile preglasne. Ali vremenom, počela sam da shvatam da meditacija nije borba sa mislima – nego prostor u kojem im dopuštaš da prođu bez vezivanja.
Benefiti meditacije koje sam doživela:
- Um se polako smiruje, a misli gube snagu.
- Učimo da emocije ne preuzimaju potpunu kontrolu.
- Srce se usporava, telo se relaksira.
- Otvara se prostor za intuiciju i unutrašnje vođstvo.
- Stvara se osećaj da nisi ti svoje misli, nisi ti svoje emocije – nego svesni posmatrač.
Meditacija mi je donela ono što anksioznost nikada nije mogla da mi oduzme – osećaj da sam ukorenjena u sebi, bez obzira na okolnosti.
Post na vodi – čišćenje tela, uma i emocija
Drugi stub mog oporavka bio je post na vodi. Kada sam prvi put čula za njega, pomislila sam da je nemoguće tri dana ne jesti ništa. Međutim, iskustvo je pokazalo suprotno: ne samo da je moguće, nego je i oslobađajuće.
Evo šta se desilo kroz post:
- Telo se duboko detoksikuje, oslobađa se od nagomilane hrane, toksina i stresa.
- Um postaje bistriji, jer nema stalne stimulacije hranom.
- Emocije koje su potiskivane počinju da izlaze na površinu – i upravo tu se događa isc healing.
- Osećaj unutrašnje lakoće postaje toliko snažan da mnoge svakodnevne brige gube značaj.
Post na vodi nije samo fizičko iskustvo – to je i duhovno putovanje. Kada se telo pročisti, lakše je doći do istinske tišine u sebi.
Povratak prirodi – retrit kao lek za dušu
I meditacija i post mogu da se rade kod kuće. Ali ono što mi je napravilo najveći preokret bio je povratak prirodi, na retritu.
Zašto? Zato što u prirodi sve ono što inače okida anksioznost – nestaje. Nema ekrana, nema užurbanog tempa, nema spoljašnjih pritisaka. Samo šuma, voda, planina, tišina i ljudi sa sličnom namerom.
Na retritu sam naučila:
- Kako da očistim nataložene emocije i pustim ih da odu.
- Kako da postim na vodi dok me priroda podržava svojim ritmom.
- Kako da se povežem sa sobom bez spoljašnjih distrakcija.
- Kako da prepoznam svoje unutrašnje granice i proširim ih.
To iskustvo mi je donelo nešto što nisam imala godinama – osećaj da sam sigurna u sebi, da moj mir nije krhak i da mogu da ga održim čak i kada život donese izazove.
Život posle anksioznosti
Danas i dalje dođu talasi emocija. To je deo ljudskog iskustva. Ali razlika je ogromna: sada znam da ih propustim kroz sebe, da ih posmatram, da ih ne hranim. Anksioznost više nema moć da me zaustavi.
Moj mir i stabilnost nisu slučajni – oni su rezultat strateškog pristupa. Meditacija, post, priroda, unutrašnji rad.
Zato i kažem – biti žrtva svoje anksioznosti nije konačna presuda. To je stanje koje može da se prevaziđe, ali samo kada smo spremni da pogledamo istini u oči i da preuzmemo odgovornost za proces.
⸻
Ako osećaš da te i tvoja anksioznost preplavljuje, znaj da postoji put ka slobodi. Postoji način da izađeš iz tog začaranog kruga i da pronađeš mir koji ostaje s tobom.
I zato pozivam te na retrit povratka prirodi – prostor u kojem ćemo zajedno, kroz post na vodi, meditaciju i duboke tehnike rada na sebi, čistiti ono što nas koči i učiti kako da trajno živimo u unutrašnjem miru.
Tvoj mir je moguć. A ja znam da može postati i tvoje prirodno stanje – baš kao što je danas moje.
Piši mi ako osetiš potrebu na mejl office@lava.rs