Fasting na vodi je jedna od najmoćnijih praksi samoregulacije koju imamo na raspolaganju. Ne zato što nešto dodajemo telu, već zato što mu konačno damo prostor da uradi ono što zna najbolje. Da se očisti. Da se obnovi. Da se seti svoje inteligencije. Upravo zbog toga, kada govorimo o analizama krvi u kontekstu fastinga, ključno pitanje nije šta merimo, već kada to radimo.

U praksi fastinga često susrećem ljude koji žele potvrdu u brojkama. Žele da vide crno na belo da se nešto promenilo. To je potpuno razumljivo. Analize krvi nam mogu dati dragocen uvid u stanje organizma, ali samo ako ih radimo u pravom trenutku. U suprotnom, one mogu da zbune, uplaše ili navedu na pogrešne zaključke.

Zato je važno razumeti sledeće.

Analize krvi pre fastinga imaju smisla.

Analize krvi odmah nakon fastinga vrlo često nemaju.

Pre fastinga, laboratorijske analize mogu biti dobra polazna tačka. One nam pokazuju gde se organizam nalazi u tom trenutku. Kakav je metabolizam. Kakva je upalna slika. Kako stoje šećer u krvi, insulin, lipidni status, jetreni enzimi, gvožđe, hormoni. Ove analize nisu obavezne, ali za mnoge ljude mogu biti korisne. Ne da bi se uplašili, već da bi imali referentnu tačku i jasniju sliku svog početnog stanja.

Međutim, ono što stalno naglašavam jeste da analize krvi ne treba raditi odmah nakon završenog fastinga.

Razlog za to je jednostavan. Organizam je tada u tranziciji. Nakon višednevnog fastinga telo ulazi u stanje duboke ketoze. Metabolizam se prebacuje na potpuno drugačiji režim rada. Energija se dominantno dobija iz masti. Autofagija je aktivirana. Hormoni funkcionišu drugačije. Elektroliti se redistribuiraju. Krvna slika se privremeno menja. Sve to spada u normalne fiziološke procese.

Ako u tom trenutku izvadite krv, dobićete rezultate koji ne predstavljaju stabilnu i realnu sliku vašeg organizma. To je kao da procenjujete kuću dok je u sred renoviranja. Zidovi su ogoljeni. Instalacije su otvorene. Sve je u procesu. I vi zaključite da nešto nije u redu. Nije, jer proces još uvek traje.

Zbog toga je preporuka jasna. Nakon fastinga treba sačekati minimum dve nedelje pre ponovnog vađenja krvi. Idealno je sačekati tri do četiri nedelje. To je period u kome telo izlazi iz ketoze, vraća se u metaboličku fleksibilnost i stabilizuje nove obrasce rada. Tek tada laboratorijski rezultati počinju da imaju pravi smisao. Tek tada zaista možete videti benefite fastinga.

Ovo mogu da potvrdim i iz ličnog iskustva.

U prvim godinama praktikovanja postova i sama sam pravila ovu grešku. Vadila sam krv nekoliko dana nakon fastinga i dobijala rezultate koji su delovali zbunjujuće. Holesterol bi bio povišen. Neki parametri van referentnih vrednosti. Lekari zbunjeni. Ja zbunjena. A istovremeno se u telu osećam bolje nego ikada. Energija čista. Um bistar. Koža sjajna. San dubok i regenerativan.

Tek kasnije sam shvatila da brojke ne lažu, ali da ih treba znati pravilno tumačiti. Kada sam počela da čekam mesec dana nakon fastinga pre ponovnih analiza, slika se potpuno menjala. Parametri su se poboljšavali. Upalni markeri su padali. Insulin se stabilizovao. Lipidni profil je dobijao zdraviju strukturu. Tada sam dobila i laboratorijsku potvrdu onoga što sam već osećala u telu.

Zato uvek naglašavam.

Ne merite rezultate fastinga prerano.