Blog
Emotivno prejedanje
Ne možeš da staneš dok ne pojedeš celu čokoladu? Nisi gladan/na, ali nešto u tebi jeste. Hajde da vidimo šta.
Znam koliko emocije utiču na čitav niz događaja u našem danu, koliko nas mogu učiniti beživotnima, disfunkcionalnima i bezvoljnima. I sama sam se našla na toj tački konstantnog spoticanja i vrtloga emocija, iz kog nisam uspevala da vidim izlaz.
Možda nije hrana ono što ti zapravo nedostaje, već prostor da čuješ sebe. Probudi prisutnost u svakom zalogaju.
Da li si ikada primetio/la kako ti se u trenucima tuge jede čokolada? Ili kako te u stresnim situacijama vuče čips? Iako telo možda nije gladno, tvoje emocije jesu. One traže utehu, sigurnost, smirenost ili čak pobunu.
Hrana je mnogo više od kalorija. Ona je često most između onog što osećamo i onog što pokušavamo da potisnemo.
Nije problem što jedeš, već što se gubiš u tome, a svesnost u jelu je poziv da se vratiš sebi.
Hrana je ogledalo emocija. Zašto emocije biraju hranu?
Možda primećuješ da neki ukusi i mirisi u tvojim rukama postaju štit od tuge, dok su u drugim trenucima dar tvom telu. Nema potrebe ni za kakvom osudom. Sve što je potrebno je da pronađeš malo vremena i prostor u sebi, tiho mesto na kojem ćeš moći da čuješ glas svojih emocija, svoje duše.
Do čitanja sledećeg pisma, pozivam te da počneš da osluškuješ šta jedeš kad si srećan/na, usamljen/a, tužan/na, a šta kad želiš promenu? To je prvi korak ka oslobađanju od nesvesnih obrazaca. Ne pozivam te da menjaš bilo šta, već da, za sada, samo osluškuješ svoje telo, a ja ću ti ispisati šta je moje telo meni tražilo, u zavisnosti od emocije, koja je mojim bićem tada vladala:
- Slatko nas neretko doziva kada duša žudi za ljubavlju, utehom, nežnošću i prihvatanjem, ali i umanjuje usamljenost jer popunjava prazninu, kao i anksioznost jer nam pruža brzo olakšanje i kratkotrajan mir;
Čokoladu ( koja u sebi sadrži kakao, koji podiže seratonin (hormon sreće)) naše telo traži kada potiskujemo tugu;
Sladoled prikriva povređenost, baš kao u filmovima;
- Slano i začinjeno prikrivaju bes, kao da nešto treba da “izgrizemo”, želju za kontrolom i disciplinom;
- Testo i peciva često grle naš strah i osećaj nesigurnosti, krivicu, potrebu za osećajem stabilnosti, uzemljenjem;
- Mleko i mlečni proizvodi su izraz potrebe za brigom i toplinom;
- Meso izražava želju za snagom, agresijom i osećajem moći;
- Ljuto prikriva bes i želju za stimulacijom;
- Alkohol predstavlja bekstvo od bola, želja za opuštanjem;
- Laka, sveža hrana dolazi kad smo spremni za promenu i rast
Vežba za osvešćivanje emocije:
Sledeći put kada posegneš za hranom van obroka, stani i zapitaj se:
- Šta trenutno osećam?
- Gde mi je pažnja, u telu ili u glavi?
- Šta mi zapravo treba? Hrana ili zagrljaj, tišina, noćna ili jutarnja šetnja ili da se isplačem?
Zapiši to, ali ako ipak odlučiš da jedeš, jedi polako i svesno. Sa punom prisutnošću.
Ne postoji pogrešan izbor.
Vežba za prisutnost u hrani:
Jedan obrok danas (ili sutra) jedi potpuno bez telefona, bez televizora, bez žurbe.
Gledaj boje na tanjiru.
Oseti teksturu hrane u ustima. Udahni miris.
Sa svakim zalogajem, reci sebi: Ovde sam. Svestan/na i zahvalan/na sam.
To nije samo obrok, to je meditacija u pokretu i korak ka dubljoj povezanosti sa sobom.
Emocije su ti gladne, a ne tvoj stomak.
Šta pokušavaš da progutaš osim hrane? Koliko puta si slučajno uveče otvorio/la frižider, ali ne zato što si gladan/na, već zato što si prazan/na?
Koliko puta si jeo/la jer ti je bilo teško, a ne jer ti je telo tražilo? Ili si sebi zabranio/la hranu i još jednom krenula na dijetu? A znaš šta? To nije tvoja slabost. To je poruka tvog tela tebi.
Hrana koju unosiš može postati tvoj najbolji prijatelj. Prijatelj uz kojeg ćeš najbrže doći do lakoće u telu. Međutim, ono što je neophodno da bi stvorio/la prijateljstvo sa hranom jeste prepoznavanje emocije koja trenutno vapi da bude izražena, a ti je svesno ili nesvesno potiskuješ.
Hrana nije problem. Hrana ti je uteha, za bol koji želi da bude podržan, za tugu koja želi da bude isplakana, za bes koji bi da se izvrišti i umiri, za usamljenost koja traži zagrljaj, za preopterećenost koja traži mir, za neizrečeno „NEĆU“ i progutano „MORAM“. Zamisli ormar prepun odeće koji nikad nisi ni pogledao/la. Guraš još jedan džemper unutra, i još jedan… dok vrata ne počnu da se otvaraju sama. Da bi uneo/la nešto novo, moraš prvo da izvadiš ono staro. Da pogledaš šta si godinama gurao/la u ćošak.
I zato, dok god pokušavaš da novi režim ishrane postaviš preko starih emocija, osećaćeš isti pritisak.
HRANA NIKADA NIJE BILA NEPRIJATELJ, ali način na koji je koristiš, poput zakrpe za sve ono što nisi stigao/la da osetiš, postaje začarani krug.
I sada verovatno misliš da ti treba još jedna RIGOROZNA DIJETA, još jedno pravilo i još po koja zabrana, ali istina je da je tvoje telo umorno od potiskivanja i ne može da izdrži još jedno uskraćivanje.
Kada ulaziš u restrikciju iz osećaja krivice i potrebe da kazniš svoje telo, ono uzvraća otporom. A KAKO?
1. STRES SE POVEĆAVA (raste nivo kortizola)
Kada stalno brojiš kalorije, razmišljaš o tome „da li si bila dobra“, da li si „pokvarila sve“ jednim zalogajem, tvoje telo ne zna da je to dijeta. Telo zna da je to STRES.
Kao odgovor, luči kortizol, koji:
1.povećava apetit (posebno za slatkim i masnim)
2.podstiče skladištenje masti, posebno oko stomaka
3.sabotira san, regeneraciju i ciklus
2. INSULINSKA REZISTENCIJA se može pogoršati
Učestala restrikcija i prejedanje, što je česta posledica dijeta iz stida, zbunjuje insulin. On više ne zna kad da deluje i kad da odmori. Telo postaje otporno na njega. A to znači:
1.stalna glad, čak i posle jela
2.nemogućnost sagorevanja glukoze
3.umor, magla u glavi, hormonski haos
3. Remeti se APETIT (hormoni gladi i sitosti)
Dugotrajne restriktivne dijete poremete prirodnu regulaciju apetita. Grelin (hormon gladi) skače, a leptin (hormon sitosti) pada. Rezultat?
1.Uvek si gladan/na.
2.Nikad nisi sit/a.
3.Stalno se kriviš što „nemaš kontrolu“, a tvoje telo te samo pokušava spasiti.
4. PMS JE GORI, pada progesteron, a dominira estrogen
Stres od restrikcija može značajno smanjiti progesteron, hormon ravnoteže i smirenja.
Kada on padne:
1.PMS postaje intenzivniji
2.Ciklus može kasniti, izostajati ili biti bolan
3.Javlja se anksioznost, nesanica, razdražljivost
4.Jajnici reaguju „panikom“. Telo misli da je vreme za opstanak, ne za plodnost
5. Postaješ NEPRIJATELJ svom telu
Kada ne jedeš iz ljubavi, već iz mržnje prema svom telu, ono oseća:
1.da mu ne veruješ
2.da ga ne poštuješ
3.da ga pokušavaš ukalupiti, a ne razumeti
I tada telo ne sarađuje. Ono te sabotira jer oseća da je pod napadom.
6. BURN-OUT i iscrpljenost, kako fizička tako i emocionalna
Sve gore navedeno vodi ka hroničnom umoru:
1.Nizak kortizol nakon visokog
2.Pad motivacije
3.Gubitak ciklusa kod žena
4.Emocionalna otupelost i disocijacija
Nije problem u tome što nemaš dovoljno discipline. Problem je što pokušavaš da disciplinuješ bol umesto da ga razumeš… Znam to jer sam i sama prošla kroz sve to. I zato sam sada tu za tebe, da zajedno prođemo kroz tunel i ugledamo svetlost.
Dijete nisu rešenje, ali nisu ni neprijatelji
Dijeta nije kazna, ali tako smo je naučili. Dijeta je u svojoj suštini način ishrane, stil života, a ne tortura, niti izgladnjivanje. Dijeta je:
- Svesno biranje hrane koja podržava tvoje zdravlje
- Odnos sa hranom kao izvorom energije, zadovoljstva i vitalnosti
- Poštovanje sopstvenih potreba i granica
- Prilagođavanje ishrane u skladu sa životnim okolnostima (npr. bolesti, trudnoća, oporavak)
Dakle, dijeta je način ishrane, a ne režim kazne…
Telesno ili emotivno gladan/a?
Znam da si možda sada shvatio/la koliko si prethodnih godina bio/la gruba prema sebi i da ne znaš odakle bi sada počeo/la. Nailaze talasi emocija, tumaranje pogleda i overtinkovanje kako da izađeš iz ovog začaranog kruga. Ne brini, sa mnom si i na pravom si mestu. Prvi korak je da udahneš duboko i izdahneš još dublje, a sledeći je da na dalje prepoznaš kada ti emocija traži hranu, a kada telo.
- Telesna glad se javlja postepeno, ima ritam i ima kraj. Telesnu glad zadovoljiš hranom.
- Emotivna glad dolazi naglo. Iznenada. Traži konkretno. Recimo čokoladu, testo, „nešto slatko odmah sad“. Ona traži pažnju, mir, dodir, priznanje.
Pre nego što sledeći put posegneš za hranom, zastani i zapitaj se:
Da li sam jela pre manje od 2-3 sata?
Da li osećam prazninu u stomaku ili težinu u grudima?
Da li mi je potreban ukus ili uteha?
Da li mi treba hrana ili odmor, zagrljaj, razumevanje ili možda podrška?
Ako ti telo odgovori da želiš utehu, nahrani ga drugačije.
Šta možeš da uradiš kada te uhvati emocionalna glad?
1.Stani na trenutak, doslovno.
Nemoj ići odmah ka frižideru.
Samo zastani, udahni i reci sebi:
„Imam pravo da jedem ako želim, ali prvo želim da se proverim.“
Ovaj predah od 1 minuta često je dovoljan da impuls popusti.
2.Uključi telo, ne samo misli.
Stavi ruku na stomak i oseti da li je prazan ili sit.
Ako nisi siguran/a, popij čašu vode ili iscedi pola limuna u velikoj čaši vode i sačekaj 5 minuta.
Oseti da li glad dolazi iz stomaka ili iz glave.
3.Napravi „kutiju prve pomoći“ za emocionalnu glad.
U njoj može biti:
Omiljena biljna sveća.
Muzika koja te umiri.
Dnevnik u koji pišeš emocije.
Kartice sa rečenicama podrške.
Mekano ćebe za zagrljaj.
Kad impuls dođe, prvo izaberi nešto iz kutije, pa onda odluči o hrani.
4. Daj sebi dozvolu.
Ako i dalje želiš da jedeš, reci:
„Imam pravo da jedem sada. Ne moram da budem savršen/a.“
Kad dozvoliš, često više ne moraš jer impuls gubi snagu kad ne postoji zabrana.
5.Nakon jela bez krivice.
Bez obzira šta si pojeo/la, reci sebi:
„Ovo je bio moj trenutak brige za sebe. Sutra je novi dan. Ne dugujem kaznu svom telu.“
U narednom periodu možeš uvesti rutinu i slušati svoje srce kroz meditaciju za zaustavljanje emocija.
Piši mi ako osetiš potrebu na mejl office@lava.rs