Blog
Suplementacija tokom fastinga
Fasting bez suplemenata: Zašto je naš organizam najpametniji upravo kada ništa ne unosimo
Fasting na vodi je jedan od najmoćnijih prirodnih resetova koji postoje. Kada prestanemo da unosimo hranu, naš organizam se vraća u svoj iskonski, biološki dizajn. U trenutku kada se sistem odmori, što je retka prilika u savremenom načinu života, uključuju se najdublji mehanizmi regeneracije, obnove ćelija, čišćenja i podmlađivanja. Upravo u tom procesu postaje jasno zašto nam tokom fastinga nisu potrebni nikakvi suplementi. Ne zato što su „loši“, već zato što bi ometali jedan precizan, suptilan i savršeno usklađen biološki proces koji se u telu odvija.
Fasting menja ceo energetski tok organizma. Umesto da troši resurse na varenje, što je inače jedan od najzahtevnijih procesa, telo preusmerava energiju na reparaciju. Aktivira se autofagija, proces za koji je dr Ohsumi dobio Nobelovu nagradu, a koji predstavlja najdublje ćelijsko čišćenje koje postoji u prirodi. Uz autofagiju, aktiviraju se i brojni drugi sistemi koji brišu upale, popravljaju oštećenja, balansiraju hormone i jačaju imunitet. Sve to dešava se bez spoljne intervencije, bez tableta, kapsula i praškova. Upravo zato što telo zna šta radi.
Jedan od najvažnijih procesa tokom dužeg posta jeste obnova transportnih mehanizama za apsorpciju nutrijenata. Ti „tranzitori“, kako ih često nazivamo, nalaze se u crevima i omogućavaju da vitamini, minerali i enzimi budu pravilno iskorišćeni nakon što se vratimo na hranu. Kada god unosimo hranu, ti transporteri rade, ali kod većine ljudi su usporeni, iscrpljeni ili preopterećeni zbog prejedanja, lošeg kvaliteta ishrane, stalne dostupnosti hrane i čestog grickanja. Tokom posta oni se odmaraju i regenerišu. To znači da će nakon fastinga naše telo mnogo efikasnije apsorbovati sve što mu damo.
Upravo tu leži ključ zašto suplementi tokom posta nisu potrebni. Ako se sistem odmara i obnavlja, uvođenje bilo čega spolja može zbuniti telo i prekinuti proces. Telo ne želi da primi dodatne stimuluse u trenutku kada prelazi u duboki režim popravke. Onog časa kada unesemo suplement, makar on bio i potpuno prirodan, signal crevima i jetri postaje drugačiji. Aktiviraju se digestivni enzimi, hormoni varenja, i prekida se stanje dubokog čišćenja. Iz perspektive biologije, unošenje suplemenata tokom fastinga je kao prekid u meditaciji: nije opasno, ali menja vibraciju, fokus i dubinu procesa.
Još jedna važna stvar je to što telo tokom posta crpi iz sopstvenih zaliha minerala i koristi ih na najefikasniji mogući način. Na primer, magnezijum koji čuvamo u kostima i ćelijama oslobađa se prirodno kada je potreban. Isto važi i za druge ključne elemente. Telo zna koliko mu treba i ne troši ni gram više nego što je potrebno. Taj inteligentni sistem ne može se porediti sa spoljnim dodavanjem suplemenata, kod kojih često unosimo i višestruko više nego što telo može da iskoristi. Tokom posta, telo radi precizno, odmereno i savršeno.
Nakon završetka fastinga, apsorpcija je bolja nego ikada. Upravo zato suplementi tada, ako su uopšte potrebni, mogu imati daleko veći efekat nego u periodima kada je sistem zasićen hranom. Međutim, većina ljudi posle fastinga, kada krene sa laganom, prirodnom hranom, primećuje da telo samo uzima ono što mu treba. Javlja se osećaj sitosti sa manje hrane, čista energija, bolji san i bistriji um. Upravo zato se kaže da su rezultati posta najdublji u danima i nedeljama nakon povratka hrani, kada se obnavljeni transporteri i ćelijski receptori ponovo aktiviraju u svom punom kapacitetu.
Tokom dužih postova postoji još jedno praktično pitanje koje ljudi često postavljaju, a to je pražnjenje creva. Istina je da većina ljudi nakon drugog ili trećeg dana prestaje da ide u toalet, što je potpuno normalno jer nema unosa hrane. Međutim, ako neko oseća nelagodu ili želi da ubrza proces čišćenja, postoji nekoliko nežnih opcija. Jedna od njih je klasičan klistir, koji se može uraditi kod kuće i koji mnogima donosi veliko olakšanje. Klistir ne prekida fasting, ne unosi kalorije i pomaže crevima da se isprazne ako je to potrebno.
Druga opcija je čaj od sene, ali samo ako osoba ne ide u toalet posle pet dana i oseća da bi joj to donelo rasterećenje. Sena deluje kao prirodni laksativ i podstiče peristaltiku, ali se koristi oprezno i samo kada je potrebno. Telo je tokom posta vrlo osetljivo i ne treba ga dodatno forsirati. U većini slučajeva, organizam se sam prirodno reguliše i nema potrebe za ikakvim intervencijama.
Kada sve ovo razumemo, postaje jasno da post na vodi nije samo odsustvo hrane. To je duboko promišljen biološki proces koji telo pokreće kada mu damo prostor. Suplementi u tom periodu nisu podrška, već distrakcija. Telo ne želi spoljne signale, već mir, tišinu i prirodnu unutrašnju inteligenciju. Upravo zbog toga ljudi posle fastinga izgledaju mlađe, imaju čistiju kožu, lakše telo, jači imunitet, smireniji nervni sistem i sjaj u očima koji se ne može glumiti.
Kada pustimo telo da radi ono što najbolje zna, kada mu damo vodu, mir i vreme, ono pokrene unutrašnjeg lekara. Sve što treba da uradimo jeste da mu verujemo i da ne prekidamo proces nepotrebnim dodacima. Fasting nas vraća našoj biološkoj istini. A ta istina je jasna: kada se zaustavimo, telo se budi. I kada mu ne dajemo ništa ono nam daje sve.
Piši mi ako osetiš potrebu na mejl office@lava.rs