…kada sam verovala da će ljubav drugih izlečiti bol u meni.
…kada sam mislila da će posao, uspeh ili novac ispuniti prazninu koju sam nosila.
…kada sam se nadala da će partner, prijatelj, saradnik ili bilo ko drugi da ponese moj teret umesto mene.
…svaki put kada sam pristala na manje nego što zaslužujem.
…kad god sam sebe ubedila da će spoljni svet doneti unutrašnji mir.
Nisam se nikada udala, ali sam imala vezu iz koje je došla najveća ljubav mog života, moja ćerka Luča. Iako nisam prošla kroz papire i zvanične ceremonije, prošla sam kroz sve ono što mnoge žene prolaze u braku: zajednički život, zajedničke planove, zajedničke strahove i, na kraju, zajednički rastanak.
Ovu priču pišem da bih pričala o sebi, o tome kako sam živela u obrascu koji je tiho, ali uporno oblikovao svaki moj odnos, a da toga dugo nisam bila svesna.
