Blog
Krijemo se iza hrane, a da nismo ni svesni
Prošlog puta pisala sam ti o tome kako hrana koju jedeš može postati tvoj saveznik, a ne neprijatelj. OVDE možeš pročitati uvod u ovaj blog.
Pisala sam ti i o tome kako svaki zalogaj često samo pokušava da umiri naše potisnute emocije: tugu, prazninu, bes, osećaj da nismo dovoljno voljeni ili važni.
Ako još nisi stigao/la, podseti sebe i svoje telo da postoji Meditacija za zaustavljanje emocionalnog prejedanja koja se nalazi ispod.
Snimila sam je baš za te trenutke kada impuls pojede sve tvoje namere. Znam da nije lako uvek se zaustaviti, ali mali trenuci svesnosti postaju velika promena.
Sada želim da zajedno napravimo još jedan, dubok korak ka prisutnosti i zahvalnosti, ka razumevanju šta je post i zašto nije samo odricanje.
Evo šta je dijeta, a šta fasting na vodi
DIJETA?
Plan ishrane koji se sprovodi sa određenim ciljem:
- gubitak težine,
- zdravstveni oporavak (npr. kod dijabetesa),
- povećanje mišićne mase,
- održavanje zdravlja.
Dijeta može značiti:
- smanjen unos kalorija,
- izbacivanje određenih namirnica (šećera, glutena, mesa),
- konzumiranje samo određenih vrsta hrane (npr. keto dijeta, veganska, mediteranska).
Dijeta = menjanje načina ishrane, ali i dalje postoji unos hrane.
FASTING NA VODI?
Fasting na vodi znači potpuna apstinencija od hrane uz konzumaciju isključivo vode, u trajanju od minimum 24 sata, a može trajati i duže, od 3 do 5, pa i do 7 dana (ali uz nadzor).
Ne unosi se:
- nikakva hrana,
- kafa, čajevi, suplementi, ništa osim čiste vode.
To je najjednostavniji, ali najintenzivniji oblik posta, jer telo ulazi u stanje potpune detoksikacije i regeneracije.
Post na vodi = potpuni prekid varenja, reset tela.
Rezultati DIJETE:
- Gubitak težine (sporiji, često se vrati kad se dijeta prekine)
- Bolja kontrola šećera i masti u krvi
- Navike u ishrani se menjaju postepeno
- Moguće frustracije ako je dijeta restriktivna
- Nije uvek održivo dugoročno ako se zasniva na odricanju bez dubljeg razumevanja
Rezultati POSTA NA VODI:
- Brži pad kilograma (uglavnom u vidu gubitka vode i toksina, ali i masnoća)
- Aktivira se autofagija, ćelijski mehanizam „čišćenja“, gde telo razgrađuje oštećene ćelije
- Povećava se osetljivost na insulin i oporavlja se digestivni sistem
- Smanjuje se zapaljenje, podstiče regeneracija tkiva
- Vodi do mentalne jasnoće, emocionalnog rasterećenja i resetovanja odnosa prema hrani
Post nije kazna, već povratak sebi
Znam da je ideja posta na vodi za mnoge od nas zastrašujuća. Prva misao koja se pojavi je: „Hoću li izdržati? Hoće li me boleti glava? Hoću li se osećati slabo?“
Ali hajde da na trenutak spustimo sve te strahove i samo se zapitamo:” A šta ako post nije način da sebe kaznimo, već način da se ponovo povežemo sa sopstvenim telom? Šta ako je post prostor u kojem prvi put zaista čujemo svoj stomak i svoje srce bez zaslađivača, glutena, kafe i navike da hranom potisnemo ono što osećamo?”
Mnoge duhovne tradicije vekovima su gledale na post kao na prostor pročišćenja i zahvalnosti. Telo tada ne troši svu energiju na varenje, već dobija priliku da započne duboke procese obnove, procese koji su oduvek postojali u nama, samo im retko damo priliku da se dogode.
I najmudriji su postili
Ako se osvrnemo unazad, videćemo da su ljudi u svim kulturama znali moć svesnog odricanja. U staroj Grčkoj, Pitagora je pred svoje učenike postavljao zahtev da poste pre nego što im prenese znanje jer je verovao da um postaje jasniji kad se telo oslobodi viška i uspori.
U hrišćanstvu, Isus je odlazio u pustinju i provodio vreme u postu i molitvi. To vreme nije bilo vreme samokažnjavanja, već povratka onome što ostaje kada nestane sve suvišno.
U gotovo svakoj religiji i duhovnoj disciplini, post je bio alat za prisutnost, jer kad nemaš stalno nešto da prinosiš ustima, ostaneš sa sobom. I tada shvatiš koliko mnogo osećaja, misli i uverenja nosiš neosvešćeno.
I danas, moderna nauka potvrđuje ono što su stari znali, a to je da se kroz post aktivira autofagija, proces u kojem naše telo uklanja oštećene ćelije i podmlađuje se. Autofagija je svojevrsno „generalno čišćenje“ našeg organizma.
Iz koje perspektive biraš?
Možda ti se u ovom trenutku javlja glas koji kaže: „Opet dijeta. Opet restrikcija.“ I to je sasvim normalno. U prošlom blogu pričali smo upravo o tome koliko perspektiva iz koje prilaziš dijeti ili postu može da promeni tvoje iskustvo. Ako u dijetu ili post ulaziš iz mesta mržnje prema svom telu, iz kazne, iz osećaja da moraš da „iskupiš“ sve što si jeo/la, tada će to zaista postati samo još jedan okov.
Međutim, ako ga odabereš iz želje da upoznaš sebe bez hrane kao štita, iz zahvalnosti što tvoje telo uopšte ima kapacitet da se regeneriše, onda post postaje dar sebi, a ne kazna.
To je razlog zašto NE želim da te pozovem da odmah sutra kreneš post na vodi. Želim da najpre zajedno osvestimo vrednosti, nameru i prostor u kome ćemo raditi ovo za svoje dobro, a ne protiv sebe.
Želim da ti ispričam nešto lično, jer ćeš se možda prepoznati.
Pre nego što sam otkrila post, autofagiju i sve ove procese, verovala sam da je rešenje u još jednoj rigoroznoj dijeti, u još jednom pokušaju da sebe dovedem u red. Bila sam zarobljena u začaranom krugu i danima bih se držala “savršene ishrane”, a onda bi došao trenutak kada više nisam mogla da izdržim i završila bih sama sa punim stolom hrane. Ne zato što sam bila gladna. Nego zato što sam bila iscrpljena od pokušaja da budem neko ko nisam.
Sećam se jedne noći kad sam sedela na podu kuhinje, grickala nešto što uopšte nisam želela i plakala od osećaja srama i nemoći. Tada nisam znala da su mi iscrpljeni hormoni, da mi je štitna usporena, da insulinska rezistencija polako postaje ozbiljna. Samo sam mislila da nemam karakter, da nisam dovoljno disciplinovana.
Možda i ti sada osećaš da je problem samo u volji. Ali istina je da ništa od ovoga nije samo stvar snage. Često je stvar hroničnog stresa, iscrpljenosti, hormona i godina nakupljenih emocija koje se talože u telu. Pre nego što ti ispričam o postu i autofagiji, želim da znaš da je u redu ako je tvoj put bio težak. U redu je ako još uvek ne znaš kako da izađeš iz tog začaranog kruga. U redu je ako si pokušala sve i ništa nije radilo.
I zato želim da objasnim šta je zapravo post i kako ti može pomoći, ne samo da smršaš, nego da oporaviš hormone, smiriš telo i vratiš sebi osećaj lakoće i poverenja u sopstvenu snagu.
Možda si ovde jer se boriš sa insulinskom rezistencijom, usporenom štitnom ili hormonskim disbalansom. Možda zato što te je dugotrajan stres i burn-out istrošio toliko da više ne znaš kako da se pokreneš. Ili zato što želiš da skineš kilograme koje si godinama nosio/la kao teret i štit. Pre nego što kreneš, važno je da pogledaš sebe bez osuđivanja i da priznaš: “Ovo je mesto na kojem jesam. Ne znači da ću tu zauvek ostati.”
Nakon mnogo godina rada sa ljudima i proučavanja svih benefita ovog procesa, i sama sam počela da organizujem radionice i retreat-ove na kojima zajedno postimo na vodi. Kroz ove dane pratnje i zajedništva, mnogo toga se menja, uz meditacije, razgovore o emotivnom prejedanju, radu sa emocijama i vrednostima koje nam donose smisao.
Moj lični susret sa postom
Sećam se prvog dana kada sam odlučila da ne jedem od jutra do večeri. Imala sam osećaj da sam ušla u vremeplov, u neko totalno drugačije stanje svesti. Prvih nekoliko sati najviše mi je nedostajala rutina, doručak, čaj, užina. Ali ispod toga, otkrila sam koliko često jedem samo da bih imala osećaj kontrole nad danom.
Kada je prošlo popodne, osetila sam talas mira koji nisam očekivala. Po prvi put nisam imala osećaj težine ni u stomaku ni u mislima. Bilo je to vreme kada sam naučila da je glad prolazna, ali i da je zahvalnost duboka.
Od tada, praktikujem kraće periode posta, ponekad 16 sati, ponekad čitav dan ili više dana i uvek to radim sa jasnom namerom: da proverim šta mi zaista treba kada ne mogu da se sakrijem iza hrane.
Mali izazov za tebe
Neću te pozvati da odmah postiš 24 sata. Ali hoću da te pozovem da ovih dana napraviš mali eksperiment:
Koliko sati možeš biti bez hrane, bez straha i samokritike?
Možda je to 4 sata, možda 6, možda 12. Nema pogrešnog odgovora. Važno je samo da primetiš šta osećaš u telu i mislima dok ne jedeš.
Ako želiš, zapiši:
Šta mi je bilo najteže?
Šta mi je prijalo?
Šta sam naučio/la o sebi?
Pre nego što kreneš u bilo kakav post, želim da sačuvaš ovaj deo u srcu i možda ga pročitaš svaki put kad posumnjaš:
Stavi ruke na stomak i reci:
„Hvala ti što me nosiš. Hvala što radiš za mene, čak i kada ja zaboravim da te slušam.„
Zatvori oči i reci:
„Neću postiti da bih kaznio/la svoje telo. Postiću da bih ga čuo/la. Neću gladovati iz straha. Postiću iz ljubavi i zahvalnosti.“
❤️ Verujem da je svaka od ovih tema, krenuvši od emocionalnog prejedanja, preko dijete, do posta, deo istog putovanja. To je putovanje vraćanja poverenja u svoje telo i u njegovu mudrost.
I upamti, nema brzih rešenja, ali ima malih koraka koje praviš iz ljubavi prema sebi. Oni će te dovesti do dugotrajnog rešenja.
Piši mi ako osetiš potrebu na mejl office@lava.rs