Blog
Mir kao unutrašnji kompas
Mir nije slabost već unutrašnji kompas koji te vodi ka pravim odlukama, odnosima i životu u skladu sa sobom. Pročitaj blog i vrati se sebi.
U svetu u kome se brzina često izjednačava sa uspehom, a napor sa vrednošću, mir je postao gotovo zaboravljena kategorija. Kao da smo se prećutno dogovorili da je normalno biti u stalnom grču, u stalnoj jurnjavi, u nekoj vrsti unutrašnje buke. A istina je potpuno drugačija. Mir nije luksuz. Mir nije slabost. Mir je najprecizniji unutrašnji kompas koji imamo.
Mir nije stanje u kome se ništa ne dešava. Mir je stanje u kome se stvari dešavaju iz pravog mesta. Kada postoji mir, odluke su jasnije, odnosi su iskreniji, telo je opuštenije, a energija se ne rasipa na unutrašnje konflikte. Mir je znak da smo u skladu sa sobom.
Tokom godina rada sa ljudima, ali i kroz sopstveno iskustvo, shvatila sam da je mir jedini kriterijum koji nikada ne laže. Sve drugo može da zavara. Ambicija može da bude maska za strah. Uspeh može da bude kompenzacija za prazninu. Želja može da bude naučena, a ne autentična. Ali mir, on je uvek iskren.
Kada nešto nije za nas, telo se prvo pobuni. Stisne se želudac. Pojavi se nemir u grudima. Disanje postane plitko. Misli krenu da se vrte u krug. Kada jeste za nas, čak i ako je izazovno, u dubini postoji tišina. Postoji osećaj „u redu je“. Postoji poverenje.
Ljudi koji nam donose mir
Jedan od najvažnijih izbora u životu jeste izbor ljudi kojima dajemo pristup svom polju. Ne samo partnera, već prijatelja, saradnika, klijenata, okruženja. Postoje ljudi posle kojih se osećamo ispražnjeno, i oni posle kojih se osećamo nahranjeno. Razlika je suptilna, ali vrlo jasna ako obratimo pažnju.
Ljudi koji nam donose mir ne moraju uvek da se slažu sa nama. Ne moraju uvek da nas maze. Ali u njihovom prisustvu ne moramo da se branimo. Ne moramo da objašnjavamo ko smo. Ne moramo da budemo manja verzija sebe. Sa njima možemo da ćutimo bez neprijatnosti. Možemo da kažemo „ne“ bez krivice. Možemo da budemo autentični.
Sa druge strane, odnosi koji nas stalno guraju u dokazivanje, opravdavanje, strah da ćemo biti pogrešno shvaćeni, dugoročno razaraju mir. Često ostajemo u takvim odnosima iz navike, iz lojalnosti, iz straha od gubitka. Ali telo uvek zna. Ako posle susreta sa nekim osećate težinu, umor ili nemir, to je informacija. Ne osuda, već informacija.
Birati mir znači birati odnose koji su u skladu sa našom nervnom regulacijom. Znači dozvoliti sebi da se udaljimo od ljudi sa kojima stalno ulazimo u borbu, čak i ako ih volimo. Ponekad ljubav ne znači ostanak, već puštanje.
Odluke koje donose mir
Velike odluke često donosimo iz glave. Pravimo liste za i protiv, analiziramo, pitamo druge za mišljenje. Sve to ima svoje mesto. Ali ako odluka ne donosi mir, pre ili kasnije će tražiti korekciju.
Mir ne znači da odluka neće biti teška. Nekada najmirnija odluka jeste i najneprijatnija za ego. Napustiti posao koji je siguran ali nas guši. Izaći iz odnosa koji je poznat ali prazan. Reći „ne“ nečemu što izgleda kao velika prilika, ali unutra izaziva stisak.
U mom životu je bilo više takvih trenutaka. Jedan od najjasnijih bio je kada sam shvatila da više ne mogu da radim projekte i saradnje koje mi donose vidljivost i novac, ali mi uzimaju mir. Spolja je sve izgledalo „uspešno“. Iznutra sam bila iscrpljena. Telo je počelo da šalje signale. Umor koji ne prolazi. Nedostatak radosti. Osećaj da se udaljavam od sebe.
Kada sam odlučila da se povučem iz tog ritma i okrenem radu koji je sporiji, dublji i istinitiji za mene, nastao je strah. Ali istovremeno se pojavio mir. Taj tihi, stabilni osećaj da sam se vratila kući sebi. To je bio znak da sam donela pravu odluku.
Posao koji hrani mir
Posao zauzima veliki deo našeg života. Ako je u tom segmentu stalni stres, pritisak i osećaj da radimo protiv sebe, teško je očekivati unutrašnji mir u drugim oblastima.
Posao koji donosi mir ne mora uvek da bude lak. Ali ima smisao. Ima jasno „zašto“. U njemu postoji prostor da budemo svoji. Da rastemo bez samouništavanja. Da doprinosimo, a ne samo da preživljavamo.
Važno je da se zapitamo kako se osećamo dok radimo ono što radimo. Da li se radujemo danu ili ga preživljavamo. Da li se stalno borimo sa vremenom, telom i emocijama ili postoji osećaj toka. Mir u poslu često dolazi kada se uskladimo sa sopstvenim vrednostima, a ne sa tuđim očekivanjima.
Navike koje jačaju mir
Mir se ne gradi samo velikim odlukama. On se gradi svakodnevnim malim izborima. Načinom na koji započinjemo dan. Kako se odnosimo prema telu. Koliko dozvoljavamo sebi pauzu. Kako govorimo sa sobom.
Navike koje jačaju mir su često jednostavne, ali zahtevaju doslednost. Svesno disanje. Boravak u tišini. Kretanje koje nije kazna već podrška. Hrana koja ne opterećuje telo. Ograničavanje informacija koje unosimo. Biranje šta slušamo, gledamo, čitamo.
Mir jača kada prestanemo da živimo u konstantnoj stimulaciji. Kada sebi dozvolimo prazninu. Kada ne moramo stalno da reagujemo.
Jedna jednostavna svakodnevna tehnika
Postoji jedna vrlo jednostavna praksa koju možete raditi svakog dana, a koja snažno jača unutrašnji kompas mira.
Svako jutro ili veče, odvojite pet minuta. Sedite ili lezite. Zatvorite oči. Položite jednu ruku na grudi, drugu na stomak. Udahnite polako kroz nos, tako da se stomak blago podigne. Izdahnite još sporije kroz usta.
Zatim sebi postavite tri pitanja, bez traženja brzih odgovora.
Prvo pitanje: Gde u svom životu trenutno osećam mir.
Drugo pitanje: Gde u svom životu trenutno osećam nemir.
Treće pitanje: Koji je jedan mali korak koji mogu da napravim danas da ojačam mir.
Ne analizirajte. Samo osluškujte. Odgovori često dolaze kao osećaj, slika ili kratka misao. Zapišite ih ako želite. I onda taj jedan mali korak, ma koliko delovao sitno, zaista uradite.
Mir se ne gradi preko noći. Ali svaki put kada ga izaberemo, mi učvršćujemo vezu sa sobom.
Mir nije odsustvo izazova. Mir je prisustvo istine. On nam pokazuje gde smo u skladu sa sobom, a gde nismo. On nas uči kada da stanemo, kada da krenemo, a kada da pustimo.
Ako naučimo da slušamo mir kao unutrašnji kompas, život postaje jednostavniji. Ne nužno lakši, ali smisleniji. Počinjemo da biramo ljude, odluke, poslove i navike koje nas podržavaju, umesto da nas troše.
I možda je to najveća sloboda koju možemo sebi da damo. Sloboda da živimo iz mira, a ne iz grča.
Piši mi ako osetiš potrebu na mejl office@lava.rs