Blog
Šta zapravo znači reč “dijeta”
Istina o brzim dijetama: koliko su efikasne i koje rizike nose za tvoje zdravlje.
Reč dijeta potiče od grčke reči diaita, koja u svom izvornom značenju ne podrazumeva ograničavanje hrane, već način života. U antičkoj Grčkoj dijeta je označavala celokupan stil življenja, odnos prema hrani, telu, spavanju, kretanju i emocijama. To je bio pojam koji je uključivao telesnu i duhovnu higijenu, harmoniju između tela i uma, a ne restrikciju ili kaznu. Međutim, tokom vekova značenje reči se suzilo i izobličilo.
Danas, kada kažemo dijeta, gotovo uvek mislimo na kratkoročni režim ishrane koji treba da dovede do brzog gubitka kilograma, najčešće iz estetskih razloga. Moderni mediji i industrija ishrane dodatno su učvrstili ovu pogrešnu predstavu, pa se dijeta često poistovećuje s odricanjem, strogoćom i ograničenjem, umesto sa svesnim i zdravim pristupom životu. Upravo u tom semantičkom pomaku leži srž problema savremenog odnosa prema telu. Dijeta je postala sinonim za borbu protiv sebe, umesto za brigu o sebi.
U današnjem društvu, gde se saveti o ishrani i fitnesu neprestano smenjuju, a svaka nova dijeta obećava „čudo za sedam dana“, ljudi se sve češće okreću instant rešenjima. Dijeta se tako pretvara u eksperiment s telom, često bez razumevanja fizioloških, hormonskih i emocionalnih posledica. Kada se od termina koji je izvorno označavao zdrav način života napravi simbol odricanja i kontrole, rezultat je unutrašnji otpor, frustracija i povremeni gubitak vere u sopstvenu sposobnost da se ostvari trajna promena.
Poznate dijete u svetu
Danas postoji bezbroj dijeta, ali nekoliko njih je zauzelo centralno mesto u popularnoj kulturi i medicinskim diskusijama. Među najpoznatijima su ketogena dijeta, mediteranska dijeta, paleo dijeta, razne detoks dijete i intermittent fasting (intermitentni post). Ketogena dijeta zasniva se na smanjenom unosu ugljenih hidrata i povećanom unosu masti, čime telo prelazi u stanje ketoze i koristi masti kao glavni izvor energije. Mediteranska dijeta, s druge strane, promoviše umerenost, visok unos maslinovog ulja, povrća, ribe i integralnih žitarica, a smatra se jednom od najzdravijih dijeta sveta zbog svojih dugoročnih efekata na kardiovaskularno zdravlje. Paleo dijeta, inspirisana ishranom naših predaka lovaca i sakupljača, isključuje industrijski prerađene namirnice i fokusira se na celovitu, prirodnu hranu. Detoks dijete su posebno popularne u savremenom svetu, iako su često kritikovane zbog preteranog naglaska na kratkotrajno čišćenje tela, a ne na stvaranje trajnih promena u životnim navikama.
Intermitentni post, poznat i kao fasting time, u poslednje vreme doživljava veliki porast popularnosti jer ne nameće ograničenja u izboru namirnica, već u vremenskom okviru unosa hrane. On se bazira na ideji da telo mora da ima dovoljno vremena da svari, odmori i regeneriše se, čime se aktiviraju brojni procesi poput autofagije, koji podržavaju detoksikaciju i obnavljanje ćelija. Iako sve ove dijete imaju određenu naučnu osnovu, problem nastaje kada se pristupa kratkoročno i bez razumevanja šire slike, odnosno bez razumevanja psihologije ishrane, ritma tela i emocionalnog odnosa prema hrani.
Kako reč “dijeta” utiče na mozak i na naše ponašanje
Iako deluje bezazleno, sama reč dijeta stvara snažan neurološki i emocionalni odgovor. Na podsvesnom nivou, mozak tu reč povezuje s uskraćivanjem, strahom i kontrolom. Svaki put kada sebi kažemo “od sutra sam na dijeti”, naš um reaguje kao da mu preti glad, gubitak i kazna. To dovodi do aktiviranja mehanizama samoodbrane: želje za hranom se pojačavaju, a fokus se sužava na ono čega se odričemo. Zbog toga mnogi ljudi koji započnu dijetu već posle nekoliko dana doživljavaju pad motivacije, pojačanu nervozu i osećaj poraza.
Ovakav obrazac nije samo fiziološki, već i emocionalni. Kada hranu doživljavamo kao neprijatelja, ulazimo u odnos zasnovan na kontroli, a ne na poverenju. Na taj način stvara se začarani krug; što se više trudimo da “držimo dijetu”, to više mislimo o hrani i time hranimo upravo ono od čega želimo da pobegnemo. Ovaj mentalni zamor često vodi u epizode emotivnog prejedanja , kada hrana postaje ventil za potisnute emocije, stres ili osećaj neuspeha. Dakle, brza dijeta nije samo izazov za telo, već i za psihu. Ona testira našu sposobnost da izdržimo frustraciju i da se nosimo sa sopstvenim očekivanjima
Nezdrav odnos prema hrani često je refleks dubljih unutrašnjih obrazaca. U svetu koji slavi disciplinu i kontrolu, hrana postaje polje na kojem pokušavamo da povratimo osećaj moći. Međutim, svaka kontrola stvara i kontraefekat, a to je taj trenutak kada se sve ruši i kada, umesto zahvalnosti prema telu, osećamo krivicu. Umesto da gradimo navike koje podržavaju balans, mi pokušavamo da iznudimo promenu silom, a telo na to odgovara otporom.
Ubrzan svet i potreba za instant rezultatima
Savremeni čovek živi u vremenu u kojem se brzina meri kao nova valuta uspeha. Brzi internet, brze poruke, brza dostava, brzi rezultati. Sve je postalo podređeno ideji trenutnog zadovoljenja. Ova kultura instant nagrade polako se preselila i u odnos prema telu, gde više nema prostora za strpljenje. Ukoliko se rezultati ne vide za tri dana, osećamo da nešto ne funkcioniše. U tom stanju stalne žurbe, telo postaje još jedna stvar koju pokušavamo da optimizujemo, a ne da razumemo.
Društvene mreže su dodatno pojačale ovu potrebu. Svakodnevno smo izloženi slikama idealnih tela, filterima i “pre i posle” transformacijama koje stvaraju iluziju da je promena laka i brza. Um zaboravlja da su ti rezultati često rezultat godina rada, određenih genetskih predispozicija ili jednostavno digitalne obrade. U tom poređenju s drugima, mi gubimo kontakt sa sopstvenim ritmom i sopstvenom biologijom.
Globalna ubrzanost ne menja samo naš tempo rada, već i način na koji doživljavamo vreme. Strpljenje postaje luksuz, a prisutnost retkost. Kada nemamo sposobnost da sačekamo, mi gubimo i sposobnost da čujemo telo. Upravo zato mnogi ljudi kreću u dijete iz osećaja panike, nepoverenja i potrebe za kontrolom, umesto iz želje da se zaista povežu sa sobom. U tom kontekstu, brza dijeta postaje simbol našeg vremena, pokušaj da ubrzamo proces koji se prirodno mora odvijati polako i svesno.
Zdrave navike kao preduslov svake dijete
Pre nego što se uopšte pomisli na dijetu, neophodno je postaviti zdrave temelje, ritam života koji omogućava telu da funkcioniše u harmoniji. Dijeta ne predstavlja samo plan ishrane, već način na koji spavamo, mislimo, krećemo se, pijemo vodu, dišemo i obraćamo pažnju na svoje misli. Tako da, ako su osnovne navike narušene, svaka dijeta biće samo privremeno rešenje.
Zdravo mršavljenje počinje daleko pre promene jelovnika.
Prvo, neophodno je uvesti rutinu detoksikacije od ekrana. Sat vremena pre spavanja i sat vremena nakon buđenja trebalo bi da budu bez telefona, kako bi mozak imao priliku da se odmori od konstantne stimulacije. Digitalna hiperaktivnost direktno utiče na hormone stresa, što posredno utiče i na hormone gladi i sitosti.
Drugo, meditacija treba postati svakodnevna praksa. Svako od nas ima 15 minuta dnevno da zatvori oči i obrati pažnju na dah. To je manje vremena nego što prosečno provedemo skrolujući po društvenim mrežama. Meditacija smanjuje stres, a samim tim i potrebu za emotivnim prejedanjem.
Treće, voda je osnovni preduslov svake promene. Dva do tri litra dnevno su biološka potreba koja reguliše detoksikaciju, varenje, cirkulaciju i koncentraciju.
Četvrto, kvalitetan san je možda najpotcenjeniji element zdravlja. Telo se regeneriše noću, a idealno vreme za odlazak u krevet je između 22 i 23 časa, jer se tada luče hormoni koji obnavljaju ćelije i regulišu apetit.
Peto, fizička aktivnost mora biti umerena, ali redovna. Trening tri puta nedeljno po sat vremena dovoljan je da telo ostane u pokretu i da se održi stabilnost hormona.
Šesto, boravak u prirodi vraća nas u kontakt s osnovnim ritmovima života, smanjuje stres i pomaže telu da diše punim kapacitetom.
Sve ove navike ne treba da ostanu samo priprema za dijetu, već suština onoga što bi dijeta trebalo da bude, a to je povratak prirodnom ritmu, jer, kao što sam već napomenula: “Prvo moramo usporiti sa sobom, kako bismo usporili i sa hranom.” Tek kada usporimo unutrašnji dijalog i prestanemo da žurimo kroz sopstveni život, možemo čuti šta nam telo zaista govori.
Fasting time kao početak promene
Fasting time, odnosno određivanje vremenskog prozora tokom dana u kojem jedemo, predstavlja prirodan i nežan način da se telo nauči ritmu. Umesto da se fokusiramo na brojanje kalorija ili zabranu određenih namirnica, fasting time vraća pažnju na vremensku dinamiku unosa hrane. Najčešći model je 16/8, šesnaest sati fastinga i osam sati tokom kojih se jede. Na taj način telo ima dovoljno vremena da završi procese varenja, da odmori digestivni sistem i da aktivira prirodne mehanizme regeneracije.
Kada se telo neprekidno bavi varenjem, nema priliku da uđe u dublje faze čišćenja i obnove. Fasting time omogućava da se pokrene autofagija, proces u kojem telo “čisti” oštećene ćelije i stvara nove, zdrave. Iako se autofagija detaljno objašnjava u zasebnom tekstu, važno je razumeti da ona predstavlja jedan od ključnih razloga zašto post ima lekovite efekte na organizam.
Važno je znati da je fasting ritam koji učimo da osluškujemo. Pre nego što se započne s postom na vodi, preporučljivo je uvesti fasting time kao pripremu, jer telo mora da nauči kako da funkcioniše s manjim brojem obroka i većim pauzama između njih. Kada u to uđemo polako, svesno i uz poštovanje prema sebi, rezultati nisu samo fizički, već dolazi i do dubokog smirenja uma, jačanja intuicije i boljeg razumevanja sopstvenih potreba.
Isto kao što zdrave navike zahtevaju vreme da se uspostave, tako i fasting zahteva strpljenje. Za zdrave promene uvek je potrebno više vremena nego za loše, jer one ne utiču samo na promenu tela, nego i načina na koji mislimo, dišemo i osećamo.
I za kraj...
Sve što čitaš trenutno moje je lično iskustvo kroz koje sam prošla. Emotivno prejedanje, uloga žrtve, rigorozne dijete i odricanje od hrane, a samim tim odricanje od života i njegove lakoće i mira koje je naše prirodno stanje. Želim da znaš da je sasvim u redu ako si u brzini, kontroli i osećaju nedovoljnosti, ali sam isto tako tu da kroz svaki napisani tekst, objavu i program poradim sa tobom na tome koliko god možemo, zajedno. Život nam uvek servira rešenja, tik ispred nas, samo smo mi nedovoljno u volji da se zaista zauzmemo za sebe, mislimo da će neko drugi rešiti naše probleme i želimo da nestanu preko noći. Mogu, ako u to poverujemo istinski. Međutim, u ovako ubrzanom svetu i iskontrolisanom do detalja, zaista je teško ostati u celodnevnom osećaju prepuštenosti i vere, a samo je jedan trenutak posustajanja i odrcanja od poverenja u život dovoljan da upadnemo u sve one osećaje koji su na suprotnoj strani tasa, suprotno od mira i ljubavi, ljubavi prema sebi i svemu oko nas.
Istina je da sada zaista živim mir i lakoću, a do pre samo 10 godina ništa od toga za mene nije bilo ni na prozoru poznatog, a kamoli na otvorenim vratima. Jedan jedini korak odvaja nas od tih vrata. Izbor. Zato bih želela da danas izabereš korak po korak, lakoću i prihvatanje, i da je za promenu potrebno vreme, a ja sam uvek tu da te podržim i razumem.
Ukoliko bi želeo/la da budeš deo mog kruga ljudi, dobro si došla dušo na neki od mojih programa
Čekam te sa osmehom da zajedno menjamo pogled na sebe i svet koji nas okružuje…
Piši mi ako osetiš potrebu na mejl office@lava.rs